Zorica Mršević

IZVEŠTAJ O SPROVOĐENJU NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZA PRIMENU REZOLUCIJE 1325 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA – ŽENE, MIR I BEZBEDNOST U REPUBLICI SRBIJI (2017-2020) U 2017. I 2018. GODINI.

Izveštaj je napisala mr Svetlana Janković, u vreme pisanja (2019) Izveštaja konsultatkinja za rod i bezbednost Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za rodnu ravnopravnost

Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji 2017-2020. u 2017-2018. godini sačinjen je u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost, kome je stručnu i administrativno-tehničku podršku pružio Kabinet potpredsednice Vlade zadužene za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu. Ovaj izveštaj je sačinjen radi redovnog izveštavanja Političkog saveta i Vlade o sprovođenju pomenutog plana u Republici Srbiji u 2017-2018. godini.

Tabelarni izvestaj NAP

Women in Entrepreneurship - Models of Learning Organizations

Janković S., Mitić N., i Štrbac K., 2021
In: Path to a Knowledge Society-Managing Risks and Innovation Ed. Stanković Miomir and Nikolić Vesna.
Publishers: Complex System Research Center, Niš, Serbia, Mathematical Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, Serbia
Niš: Proceedings of the 3rd Virtual International Conference, PaKSoM 2021
ISBN 978-86-80593-72-2 COBISS.SR-ID 57366537

The paper analyzes the systemic security risks that occur in times of crisis as a disruptive factor for the willingness to change, and adapt through the prism of new visions. Socially safer, more sensitive, and more equitable models of organizations are possible in the future after emerging from the pandemic crisis only if our current image inevitably contains an embedded gender aspect of transformation. The main goal is to ensure organizationally that state interventions do not exacerbate injustices and gender-based inequalities. Also, to promote, where possible, greater equality in gender relations in the organization, access to equal access to resources and control, but also to the constraints they face. Innovative models of the organizations we strive for should contain a different picture of gender roles, activities, needs, opportunities, and rights that affect men, women, girls, and boys in a particular economic situation or social context. The inclusion of women in entrepreneurship is one of the necessary conditions for innovative models of organizations that permanently learn, reduced to everyday pragmatism, colored by persistence, struggle, and empathy. It is not just a vision for new organizational models. It is simply a futuristic orientation, as shown by case studies of the functioning of women entrepreneurs from Čačak during emergency measures.

Keywords: women entrepreneurs, security risks, gender analysis, learning organization

Inkluzivna bezbednost

Mršević Zorica, Janković Svetlana 2021.
Novi Sad: Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.
ISBN: 978-86-86259-36-3
COBISS.SR-ID: 51011081

Inkluzivna bezbednost je intergralni deo nastavnog procesa predmeta Studije roda koji se predaje na Fakultetu za evropske pravno-političke studije u Novom Sadu. Deo je savremenog koncepta nastavnonaučneoblasti Studija roda (gender studies) koji se u promociji rodne ravnopravnosti integrativno i sinergično nastavlja na velike, klasične teme Ženskih studija i Studija roda, zaštita žena od rodno zasnovanog nasilja i politička participacija žena. Koncept inkluzivne bezbednosti takođe je deo savremenih promena u oblasti studija bezbednosti koje se odnose na uvođenje tzv. ljudske dimenzije bezbednosti u mušku, vojnocentričnost međunarodnih odnosa vojno političkih elita kao tradicionano ekskluzivnih državnih aktera rata i mira. Monografija Inkluzivna bezbednost sadržinski obuhvata tri osnovne teme: inkluziju u sektoru bezbednosti i međunarodnim odnosima, inkluzivnost savremenih oružanih snaga i inkluzivnost u domenu smanjenja rizika od katastrofa. Njena osnovna poruka je neophodnost da u sve te procese svih nivoa budu uključene žene kao ravnopravne učesnice i akterke.

Ključne reči: rodni aspekti oružanih sukoba, rod i kreiranje mira, rodni odnosi u vanrednim situacijama, prirodne katastrofe i rod, humanizacija bezbednosti, reforme sektora bezbednosti, žene u vojsci, žene u postkonfliktnim društvima, savremeni bezbednosni izazovi, društva diversifikovanog sastava, UN SB Rezolucija 1325 žene, mir, bezbednost

Žene i socijalna Pravda za vreme pandemije, 34-38.

Mršević Z., i Janković S., 2021
U: COVID-19: socio - demografski procesi, izazovi i posledice pandemije.
Ur: Ivan Marinković, Marko Galjak.
Beograd: Institut društvenih nauka, Centar za demografska istraživanja i Društvo demografa Srbije.
ISBN 978-86-7093-244-9
Knjiga sažetaka.
Regionalna konferencija 25. mart 2021. Beograd (Srbija) online

Izlaže se poređenje između položaja u pandemijskim uslovima tri grupe žena. Prve su vidljive tokom pandemije i prepoznate su i potpomognute sistemom mera socijalne politike, druge koje su zaposlene u zdravstveno rizičnim radnim mestima i treće nevidljive, koje su ostale iza njih. 1.Preduzetnice. Slučajevi žena u preduzetništvu pružaju primere dobijanja podrške od raznih domaćih i stranih aktera. Iz faze čekanja da nešto prođe (vanredne mere, pandemija, vakcinacija), zbog svog preduzetništva, ali i podrške sa institucionalne i privatne strane, ušli su u fazu prilagođavanja funkcionisanja u novim uslovima. Stvarne mere finansijske podrške Vlade malom i srednjem preduzetništvu u Srbiji bile su im od pomoći. 2. Žene koje rade u zdravstveno rizičnim granama. U sektorima zdravstva i socijalne zaštite žene čine 75% zaposlenih, a čine i većinu radne snage nižeg statusa - najzastupljenije su među prodavačicama i pružateljkama ličnih usluga, kao i među čistačicama i pomoćnim osobljem. Na granici sa poslednjom grupom su angažovane u takozvanoj sivoj ekonomiji, ili izvan bilo kakvih formalnih struktura (ulična prodaja, negovanje dece, starih i bolesnih).3. Žene izvan svih klasnih kategorija. Sakupljačice sekundarnih sirovina koje živi u neformalnim naseljima, bez elementarne infrastrukture (priključka na vodovod, kanalizaciju, struju, organizovano odnošenje smeća i sl), našli su se u posebno nezavidnoj situaciji za vreme hladnih zimskih meseci. Za dve trećine njih neograničena mobilnost je neophodna radi ulične prodaje i skupljanje sekundarnih sirovina što im predstavlja jedini izvor prihoda. Od početka pandemije ostale su nevidljive, vidljive ponekada jedino kada u neformanim naseljima u kojima žive izbije požar, ili budu poplavljeni.

Ključne reči:Socijalna pravda, pandemija Kovid 19, tri grupe žena, preduzetnice, zdravstvene radnice, sakupljačice sekundarnih sirovina, slučaj Srbije

http://idn.org.rs/wp-content/uploads/2021/06/IDN_Knjige_sazetaka_COVID_9_socio_demografski_procesi_final.pdf

Mehanizmi za rodnu ravnopravnost i koncept lokalnog vlasništva na poluperiferiji: slučaj Srbije. 287-305

Mršević Zorica i Janković Svetlana, 2021.
U: Feminizam, aktivizam, politike: proizvodnja znanja na poluperiferiji - Zbornik radova u čast Marine Blagojević Hughson.
Ur: Dr Sanja Ćopić & Dr Zorana Antonijević. Beograd:
Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
ISBN 978-86-80756-42-4
COBISS.SR-ID 46143241

Predmet rada su strani uticaji u procesu uspostavljanja mehanizama za rodnu ravnopravnost u Srbiji, analizirani kroz prizmu značaja poluperiferne lokacije Srbije, koncepta koji je promovisala Marina Blagojević. Geopolitički položaj Srbije između centra i periferije može se na početku 2000-ih okarakterisati kao poluperiferijski zbog različitih stepena u razvoja u odnosu i na centar i na periferiju. Mehanizmi za rodnu ravnopravnost, kao i neki drugi institucionalni demokratizacijski mehanizmi nisu tada postojali u Srbiji, što je otvorilo vrata inostranim uticajima i uzorima. Početak svakog takvog uticaja sadrži očigledne napore svih periferija i poluperiferija da se približe centru, makar imitacijama i kopijama. Te napore podržava kulturni imperijalizam centra (uverenje u sopstvenu superiornu izvrsnost), u slučaju institucionalizacije mehanizama za rodnu ravnopravnost u Srbiji, realizovan putem tzv. „mekih uticaja“. Postepeno institucionalno profilisanje poluperiferije karakteriše asimilacija ovih inostranih značenja i oblika i tako da postaju sve sličniji modelima centra. Cilj ovog rada je kritička analiza stvarne, a u isto vreme, ponekad i lažne primene promovisanih koncepata „lokalnog vlasništva“ (poštovanje lokalnih institucionalnih i društvenih struktura) i „učenja mesta“ (poštovanje lokalnih potreba). Njihov rezultat se obično ogleda samo u onome što Marina Blagojević naziva „domorodačkim ukusom“ („autohtoni začin“), u vidu dodatih malih elemenata lokalnog prisustva znanja. Zaključak je da kretanje uticaja kroz odnos centar-poluperiferija-periferija, ne mora zauvek ostati jednosmerno. Naime, mada su ovi uticaji u svom karakteru zaista u početku jednosmerni procesi, ta se jednosmernost kao i sve asimetričnosti, postepeno gubi u procesu formiranja simetrije usled globalne međusobne povezanosti u stalnoj cirkulaciji svih prisutnosti kao ključnoj odrednici savremenog sveta. Novi obrazac razvoja dvostruke cirkulacije ukazuje na to da se domaći i strani institucionalni modeli međusobno podstiču, dok glavni oslonac mora biti domaći, jer je samo to garancija prihvatanja, trajnosti i kontinuiteta.

Ključne reči:odnos centar-poluperiferija-periferija, meki uticaji, lokalno vlasništvo, učenje mesta, autohtoni začin, duboka demokratija, mehanizmi za rodnu ravnopravnost

http://www.iksi.ac.rs/izdanja/feminizam_aktivizam_politike_2021.pdf

Klimatske promene i upravljanje migracijama 26-27.

Mršević Z. i Janković S., 2021.
U: Pravni i društveni odgovori na klimatske promene – novi strateški okvir u Srbiji.
Ur: dr Sofja Nikolić Popadić & dr Marko Milenković.
Beograd: Institut društvenih nauka.
ISBN: 978-86-7093-249-4

Izlaže se neophodnost pravnih promena kao jedan od humanih odgovora na migracije izazvane klimatskim promenama. Danas je uveliko globalno razvijena svest da nisu samo oružani sukobi uzrok migratornih kretanja, već i drastično osiromašenje izazvano prirodnim katastrofama i klimatskim promenama. U svetu je trenutno oko 82,4 miliona ljudi prinuđeno da živi van svojih domova i da ima status izbeglih i raseljenih lica, što je više nego ikada ranije, Mnogi od njih su pobegli od gladi i totalno ugrožene egzistencije do kojih su dovele klimatske promene i njima prouzrokovane prirodne katastrofe. A klimatske promene nisu samo iza učestalih prirodnih katastrofa, i ruiniranih i onemogućenih privrednih aktivnosti čitavih regiona, kao što je na primer podsaharska Afrika, već takođe i oružanih sukoba koji u njima izbijaju. Uzročno posledični krug generisanja kontinuiranih talasa izbeglica je tako zaokružen na liniji klimatske promene, prirodne katastrofe, ratovi, devastirane privredne aktvnosti, ugrožena elementarna egzistencija stanovništva. Zbog toga je upravljanje migracijama jedan od prioritetnih, neophodnih humanitarnih odgovora zapravo i na klimatske promene.

Sagledani su postojeći izazovi, ali i uticaji niza momenata koji imaju kapacitet poboljšanja socijalne integrisanosti te populacije: npr. drugi mandat premijerke otvorene lezbejke, redovno održavanje prajd marševa u Beogradu, Merlinka festivala, kontinuirano funkcionisanje Prajd info centra u centru Beograda još od 2018., kao i aktivnosti niza organizacija civilnog društva koje se bave ljudskim pravima LGBTI populacije. Konstatovana je znatna spremnost opšte populacije da uđe u razne poslovno-privatne odnose sa LGBTI osobama, jasno je većinsko neslaganje ispitanih lica sa negativnim stavovima koji postoje u javnosti o LGBTI populaciji, i medijskom i političkom diskursu, kao i slaganje sa pozitivnim stavovima koji su dobili značajnu, nadpolovičnu prihvaćenost ispitanih lica. Važno je da LGBTI osobama treba omogućiti registrovano partnerstvo kao oblik zasnivanje porodičnih zajednica, da u školama treba da se uči o ljudskim pravima i dostignucima LGBTI populacije, da zaštita LGBTI populacije od fizičkog nasilja i diskriminacije mora da bude doslednije sprovedena, da je zadatak države je da omogući redovno i bezbedno održavanje parada ponosa. Za 97.4 posto ispitanika opšteg uzorka kao najvažniji zakon je ocenjen Zakon o istopolnom istopolnim zajednicama, dok je za 95.3 posto ispitanih najvažniji Zakon o rodnom identitetu.

Ključne reči:migratorna kretanja izazvana klimatskim promenama, pravni odgovori, saradnja EU i Srbije, radne dozvole, putne isprave

http://idn.org.rs/wp-content/uploads/2021/11/IDN_Knjige_sazetaka_Klimatske_promene-final.pdf

Build Back Better, 653-666.

Mršević Z., Janković S., 2021
In: Protection of Human Rights Right to Life, Ed Zoran Pavlović, Ivana Stefanović, Novi Sad: Provincial Protector of Citizens –Ombudsman & Beograd: Institute of Criminological and Sociological Research.
ISBN 978-86-89417- 13-5PZG 978-86-80756-43-1 IKSI

Ljudski životi su vanrednim situacijama daleko ugroženiji povećanjem multiplikovanih rizika, nego što je to slučaj kada je stanje redovno. Zbog toga je u tekstu podvučena neophodnost usvajanja i primene koncepta “build back better”, što znači uočavanje propusta koji su doveli do ljudskih gubitaka i drugih teških posledica, njihovo poboljšanje, sa kritičkim pogledom unazad, aktivnostima preduzetim u sadašnosti, čime se postiže sprečavanje ili bar ublažavanje, nastupanja posledica vanrednih situacija u budućnosti. Ne radi se samo o poboljšanjima fizičko tehničkog tipa, jer se zajedno sa uočavanjem nedostataka tog tipa, uočavaju i nedostaci u društveno organizacionom, političkom smislu. U pogledu zaštite i spasavanja ljudskih života, posebno je naglašena nužnost predviđanja i prevencija tzv. „crnih labudova“ kao najneočekivanijih disfunkcija, odnosno totalnih „iskakanja iz normale“, ali i oružanih sukoba i prirodnih nepogoda katastrofičnih razmera. Prihvatljiva rešenja nude međunarodni standardi, npr. sadržani u dokumentima Hjogo i Sendai, koji takođe naglašavaju neophodnost dosledne primene koncepta „build back better“. Njegova primena neophodna je u svim fazama vanrednih situacija, za vreme i posle nastupelih događaja tj. u fazi oporavka i rekonstrukcije, sa perspektivom budućeg važenja u preventivi budućih sličnih vanrednih situacija. Naučene lekcije su ujedno najdragocenija osnova primene principa “build back better” kao mogućeg konteksta efikasne zaštite i spasavanja ljudskih života

Ključne reči: Izgradi bolje nego što je bilo, propusti, ljudski gubitci, materijalne štete, kritički pogled unazad, sprečavanje i ublažavanje, crni labudovi, neočekivane disfunkcije

http://www.iksi.ac.rs/izdanja/yearbook_novi_sad_2021.pdf

Društveni položaj starijih žena u vreme pandemije. Str 21.

Mr Svetlana Janković 2021

Svaki peti građanin Srbije (20,2%), odnosno više od 1.400.000 stanovnika stariji su od 65 godina, a predviđa se da će do 2030. taj procenat iznositi najmanje 22%. Istovremeno, položaj starijih u Srbiji, na evropskom kontinentu i u mnogim društvima globalno je kompleksan, i u mnogim segmentima nije povoljan, naročito imajući u vidu proces daljeg demografskog starenja. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da 4% do 6% starijih trpi neki od oblika zlostavljanja u svojoj kući, ali se pretpostavlja da mnogo više ima onih koji nikada nisu bili registrovani kao žrtve nasilja. Predmet razmatranja je kvalitativno-komparativni prikaz stradanja starijih žena i njihovo isključenje iz javnog života kao i loš socio-ekonomski položaj, posebno u vreme pandemije. Takođe ukazuje se na važne aspekte ljudskih prava i njihovog ostvarivanja kroz kategorije rod i starost. Cilj rada je da kroz brojna istraživanja ukaže na podatak da su starija lica, pored osoba sa invaliditetom, jedna od najdiskriminisanijih grupa u Srbiji

http://www.vds.rs/File/Knjiga%20apstrakata%202021%20final.pdf

Rat i mir – kroz filozofiju Ksenije Atanasijević 112-125.

Janković Svetlana, 2020.
U., Ksenija Atanasijević, O meni će govoriti moja dela.
Ur. Z. Mršević & M. Jovanović. Beograd: Institut društvenih nauka.
ISBN 978-86-7093-236-4

U tekstu se ukazuje da je Ksenija Atanasijević beskompromisno popularisala, zagovarala i teorijski obrazlagala pacifističku doktrinu. Analiziraju se tri oslonca pacifizma Ksenije Atanasijević: međunarodni kontekst globalne napetosti između dva svetska rata, sa jasnim nagoveštajima nastupajućeg globalnog sukoba, uprkos nastojanjima žena Male antante da spreče katastrofu; njena religiozna posvećenost duhovnoj delatnosti osnivača velikih religija posebno hrišćanstva; i feminizam koji preko unapređivanja uloge žena, vrlo živo nastoji i na unapređivanju čitavoga čovečanstva, jer je polazna tačka feminizma ukidanje nasilno postavljenih razlika i nejednakosti između ljudskih bića, kao osnove ljudskih konflikata. Za ocenu vrednosti i značaja Kseniji nog pacifističkog zalaganja u savremenom kontekstu, potrebno je akcentirati njeno ukazivanje na vrednost poštovanja čoveka i njegovog dostojanstva i njeno zalaganje za ravnopravno učešće žena u donošenju odluka. Ona filozofiju pacifizma smatra nužnom i očekivanom posledicom nepristajanja na zlo. Naglašava se da pacifizam koji ona zastupa nije pasivnost i ravnodušnost, jer se dobro stanje mira ne postiže samo golim protestom, već neustrašivim, beskompromisnim delanjem. Autorka zaključuje da se današnja shvatanja bezbednosti, koja sve više polaze od nivoa pojedinačnog ljudskog bića kao osnovnog, da bi imala primenu na međunarodnom nivou, u stvari se nastavljaju na filozofiju pacifizma Ksenije Atanasijević. Iako u vremenu nastanka, ta filozofija nije mogla da stekne širu afirmaciju i praktičnu primenu, pre svega jer žene, kao protagonistkinje, tada nisu bile akterke odlučivanja, a naročito ne o pitanjima rata i mira. Danas je drugačije i te mogućnosti se otvaraju za žene. Nastavljajući se na filozofsko, feminističko i pacifističko nasleđe Ksenije Atanasijević, možemo da ostvarimo i njenu i našu savremenu viziju bezbednijeg, egalitarnijeg i mirnijeg sveta.

Ključne reči: pacifizam, glas razuma, ljudsko dostojanstvo, ne jednakost ljudi, savremeni koncept ljudske bezbednosti

http://idn.org.rs/wp-content/uploads/2020/12/Ksenija_Atanasijevic_O_meni-ce-govoriti_moja_dela.pdf

Gender aspects of security risks during the COVID 19 pandemic. 449 – 459.

Mršević Z., Janković S., 2020.
In., X International scientific conference “ARCHIBALD REISS DAYS” 18-19. November 2020. Ed., Stevo Jaćimovski et all.
Belgrade: University of Criminal Investigation and Police Studies.
ISBN 978-86-7020-453-9
ISBN 978-86-7020-190-3

The subject of the paper is focused on the facts that indicate that neither the COVID-19 virus, nor the measures against it, has an equal impact on women and men. While analyzing the pandemic, in the language of security, the focus must be on the fight against the virus from a human security-oriented point of view, viewed through gender lenses. For example: women predominate in occupations where contact is inevitable, which increases the risk of infection, also there is a worrying increase in domestic and other forms of gender-based violence. In situations of stress and isolation in the home, while the availability of support services for victims of violence is reduced, women and children are exposed to increased mental, physical and sexual violence. The aim of this paper is to analyze the gender aspects of security risks, the importance of cooperation between the rule of law authorities and other actors providing protection services in order to reduce possible challenges, but also the need for violence prevention in every respect

Ključne reči: pandemic, gender-based inequalities, jobs challenges, gender-based violence, human-oriented security, prevention



https://www.kpu.edu.rs/cms/data/akademija/rajs/Agenda.pdf
http://eskup.kpu.edu.rs/dar/article/view/166/123

Žene preduzetnice Srbije u vreme pandemije virusa korona. 47-62 .

Zorica Mršević , Svetlana Janković, 2020.
U: Izazovi održivog razvoja u Srbiji i Evropskoj uniji
Ur: Predrag Jovanović i Sanja Stojković Zlatanović
Beograd, Institut društvenih nauka, 2020. ISBN 978-86-7093-237-1

Analizira se situacija funkcionisanja malih ženskih preduzetničkih firmi u Srbiji u kontekstu mera za suzbijanje zaraze u pandemiji „Kovid-19“, kao i perspektive nastavka njihovog rada u bližoj budućnosti. Analizira se globalni kontekst rastuće nejednakosti jer ni zaraza, ni mere protiv nje, ne pogađaju podjednako žene i muškarce. Radna mesta na kojima su zaposlene žena su više pogođena ekonomskim efektima pandemijske krize, zbog već od ranije postojeće rodne nejednakosti, nadprosečnog udela ženske zaposlenosti u krizom najugroženijim sektorima, porasta tereta neplaćenog staranja, kao i nesrazmernog uticaj krize na žensko preduzetništvo, uključujući pre svega, mikro preduzeća u vlasništvu žena. Glavni deo rada posvećen je studiji slučajeva poslovanja preduzetnica sa konkretnim primerima dobijanja podrške od različitih domaćih i inostranih aktera. Prezentira se i komparativno longitudinalno istraživanje urađeno 2018 i 2020. godine, poslovanja preduzetnica u Čačku, njihovih perspektiva i nastavka poslovanja. Rad je zaključen navođenjem mogućih inicijativa iz „kuće ideja“ Mekinsi global instituta, da odgovor na krizu treba da budu globalno dizajnirane mere za podržavanje rodnog pariteta i rodnog diversiteta u domenu ekonomskih odnosa.

http://idn.org.rs/wp-content/uploads/2021/01/Izazovi_odrzivog_razvoja_u_Srbiji_i_Evropskoj_uniji_final.pdf

2019. Marginalizovan društveni položaj starijih žena. 345-352.

U. Položaj marginalizovanih grupa u društvu.
Ur. Nebojša Macanović. Banjaluka: Centar modernih znanja.
Beograd : Resursni centar za specijalnu edukaciju.
ISBN 978-99976-761-2-2
COBISS.RS-ID 8131096

Ključne reči: starije žene, diskriminacija po osnovu starosti, siromaštvo starijih žena, marginalizacija, smanjena lična bezbednost, nasilje, femicid

2019. Rat i mir – kroz delo Ksenije Atanasijević. 20-21.

U: Ksenija Atanasijević, O meni će govoriti moja dela.
Ur: Zorica Mršević, Marko Jovanović
ISBN 978-86-7093-222-7
COBISS.SR-ID 279298060

Ključne reči: Doktrina pacifizma, kritika društvenih događaja, poštovanje ljudske ličnosti, Mala ženska antanta

Women in entrepreneurship – a condition for equality assurance. 133-140.

Mršević Z., Janković S., 2020.
In: Life Cycle Engineering and Management Ed: Popović Branko, Papić Ljubiša.
Prijevor: DQM International Center.
In: Life Cycle Engineering and Management ICDQM – 2020.
ISBN 978-86-86355-42-3
COBISS.SR-ID 19256329

Ključne reči: Security risks, gender aspect, gender analysis, women entrepreneurs.

Zaštita ljudskih prava migrantkinja 35 – 48

Mršević Z., Janković S., 2019.
Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, vol 38 - 2 / 35-48
ISSN: 0350-2694
UDK: UDK: 305-055.2-054.73

U tekstu se analizira migracija kao rodno diferencirano profilisan fenomen s obzirom da se položaj migrantkinja znatno razlikuje od položaja muškaraca migranata tokom celog migratornog ciklusa. Navode se dokumentovani rodno diferencirani oblici kršenja ljudskih prava migrantkinja u zemljama porekla, zemljama tranzita i zemljama krajnjeg odredišta; specifičnosti u pogledu pravnih migracionih statusa, sektora u koje migriraju, oblika rodno zasnovanog zlostavljanja koje pretrpe gotovo u svim fazama migratornog ciklusa. Izlažu se faktori koji utiču na migraciju žena, okolnosti koje doprinose posebnoj ranjivosti mnogih migrantkinja i njihovom suočavanju sa rodno zasnovanom diskriminacijom kao uzrokom i posledicom kršenja ljudskih prava. Posebna pažnja poklonjena je standardima ljudskih prava i rodne ravnopravnosti, kao i međunarodnim preporukama zaštite ljudskih prava migrantkinja, kojima se promovišu procedure bezbedne migracije i obaveza poštovanja, zaštite i ostvarivanja ljudskih prava žena tokom ciklusa migracije.

Ključne reči: ljudska prava migrantkinja, rodni aspekti migracija, faktori ženske migracije, bezbedna migracija, međunarodni standardi

https://www.iksi.ac.rs/zbornik_arhiva/zbornik_iksi_2_2019/zbornik_iksi_2_2019_zorica_mrsevic_svetlana_jankovic.pdf

Practical lessons of past European disasters 279 – 291

Mršević Z., Janković S., 2019.
In: International scientific conference “ARCHIBALD REISS DAYS”.
Ed: Stevo Jaćimovski
ISBN 978-86-7020-431-7
ISBN 978-86-7020-190-3 (za izdavačku celinu)
COBISS.SR-ID 280685836

The subject of the paper is the necessity of paying attention to practical lessons of the past European disasters in order to improve adequate responses of today. The main goal is to show possible ways of improvement resilience of the countries and regions by implementing the principle of “build it better”, not only to domain of construction building, but also to societal relations. The method is critical analysis of the past disasters, e.g. the European tsunami happened about eight thousand years ago, the Little Ice Age occurred at the end of the 13th and beginning of the 14th century, the hurricane of 1674 in Northwestern Europe, and the Great Storm of 1703. There are presented relevant recent international documents which advocates the strengthening of preventative measures and the development of communities and nations resilience, in relation to the consequences of disasters, combined with the current gender theory demands. The most significant result of the paper is raising risk awareness that disasters do not always hit “others and other continents”, but could happen in Europe too.

Keywords: disaster prevention, resistance strengthening, practical lessons from past European disasters, “build it better” principle

2019. Gender perspective of risk management related to disaster / accident risks 65-71.

Ed: Papić Ljubiša.
In: ICDQM-2019 Life Cycle Engineering and Management. Proceedings.
Prijevor: The Research Center of Dependability and Quality Management.
ISBN 978-86-86355-40-9.
COBISS.SR-ID 276985100

Keywords: disasters/catastrophes, climate change, gender roles, gender responsibilities, risk management

2019. Rodno odgovorno budžetiranje – dug za socijalnu ravnopravnost str 21 – 30.

U: Dug i (ne)razvoj.
Ur: Vukotić Veselin, Šuković Danilo.
Beograd: Institut društvenih nauka, Centar za ekonomska istraživanja.
ISBN: 978-86-7093-218-0.

Ključne reči: rodno odgovorno budžetiranje, socijalna ravnopravnost, inkluzija, transparentnost, rodno diferencirano prihodovanje i rashodovanje, primena u upravi, primena na lokalu

2018. Inkluzivna bezbednost kao način smanjenja rizika od katastrofa i pratećeg nasilja, str. 401 – 411.

U: Dug i (ne)razvoj.
U: Ne nasilju, jedinstveni društveni odgovor.
Ur: Nebojša Macanović
Banja Luka: Centar modernih znanja.
ISBN 978-99976-722-4-7
COBISS.RS-ID 7386904

Ključne reči: katastrofe, rodno zasnovano nasilje, Sendai okvir, tranformativni oporavak, inkluzivna bezbednost

2018. Istanbul Convention – obligation or needs, str. 253 – 259.

In: Life cycle engineering and management ICDQM – 2018.
Ed: Ljubiša Papić.
Prijevor: The DQM Research Center.
ISBN 978-6-86355-37-9
COBISS.SR-ID 264684556

Keywords: Istanbul Convention, domestic violence, discrimination against women, criminalization of various forms of violence, due diligence, protocols

2018. Challenges of inclusive security, 183-193.

In: Archibald Reiss Days - The VIII International Scientific Conference.
Ed: Darko Simović.
Beograd: Kriminalističko policijska akademija.
ISBN 978-86-7020-405-8
ISBN 978-86-7020-190-3

Keywords: inclusive security, women's physical security, challenges, risks, experiences: France, USA, disaster risk reduction

2018. Disaster Risk Reduction - Gender Aspects. 209 – 2016.

In., The proceeding of Human Security and New Technologies.
Ed., S. Stanarević, G. Mandić, Lj.Katić.
Beograd: Faculty of Security, Human Security Research Center.
ISBN 978-86—80144-30-6
COBISS.SR-ID 269449740

Keywords: disasters, women, gender relations, poverty, disaster risk reduction

2018. Žene preduzetnice – mogućnosti i ograničenja, str 207 – 216.

U: Preduzetništvo v. rentijerstvo.
Ur.:Veselin Vukotić, i dr.
Beograd: Institut društvenih nauka.
ISBN: 978-86-7093-201-2

Ključne reči: uspešne žene preduzetnice, rodno specifične prepreke, press clipping, fokus grupa Čačak, intervjui sa preduzetnicama

2018. Standard dužne pažnje po Istanbulskoj konvenciji Saveta Evrope. 184-201.

U., Ka evropskom društvu – ograničenja i perspektive.
Ur., Lilijana Čičkarić, Aleksandar Bošković.
Beograd: Institut društvenih nauka.
ISBN 978-86-7093-212-8
COBISS.SR-ID 269654796

Ključne reči: Instabulska konvencija, dužna pažnja, nasilje nad ženama, zakonske promene, promene u praksi postupanja institucija

2018. Uticaj feminističke teorije na učešće žena u oružanim snagama Srbije. 285 – 301.

U: Feministička teorija za sve.
Ur., Adriana Zaharijević, Katarina Lončarević.
ISBN 978-86-6425-051-1
COBISS.SR-ID 272239116

Ključne reči: žene u vojsci, antimilitarističke feministkinje, esencijalistička shvatanja, demilitarizacija, rodna ravnopravnost, ženska participacija, feminističke perspektive

2018. Migrantkinje 55 – 67.

. In., Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Ed., Zoran Pavlović.
Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
Vol. 37, No 2, pp. 55 – 67. ISSN 0350-2694
UDK 341.231.14:314.151.3-055.2
343.988.054.73-055.2

Ključne reči: migrantkinje, izbeglice, silovanje, ubistvo, responsivnost institucija, patrijahalni odnosi, rodno zasnovano nasilje

2018. Local knowledge on the local ownership principle in Serbia. 1-13.

Facta universitatis: Law and Politics Vol. 16, No 1, 2018, pp. 1-13.
Niš: University of Niš.
ISSN 1450-5517 (Print)
ISSN 2406-1786 (Online)

Keywords: international actors, local ownership principle, learning sites, humanitarian industry, gender equality mechanisms in Serbia, transversal policy

2018. Uticaj feminističke teorije na učešće žena u oružanim snagama Srbije, str. 55

U: Neko je rekao feminizam? Feministička teorija u Srbiji danas (knjiga apstrakata)
Ur: Adriana Zaharijević i Katarina Lončarević.
Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu
ISBN 978-86-6425-040-5

Ključne reči: antimilitarističke feministkinje, esencijalistička shvatanja, demili¬tarizacija, rodna ravnopravnost, Rezolucija SB UN 1325, feminističke perspektive

2017. Učešće žena u oružanim snagama savremenog doba, 77-94.

Strani pravni život Vol 57, no 1: 77 – 94.
Institut za uporedno pravo.
ISSN 0039 2138
COBISS.SR – ID 86244103
UDK 355.11-055.2

Ključne reči: Žene u vojsci, žene u svetskim ratovima dvadesetog veka, američko, švedsko, izraelsko iskustvo, doprinosi povećanom učešću žena u vojnoj profesiji

2017. Primena principa lokalnog vlasništva: od viktimizacije do osnaživanja žena, 23-44.

Temida, vol. 20, br. 1, str. 23-44
ISSN: 1450-6637
COBISS.SR-ID 140099335
DOI: https://doi.org/10.2298/TEM1701023M

Ključne reči: lokalno vlasništvo, rodna ravnopravnost, međunarodni akteri, reforma sektora bezbednosti.

2017. Factors of women’s participation in armed forces 239-251.

In: Dani Arčibalda Rajsa.
Ed: Biljana Simeunović-Patić.
Beograd: Kriminalističko policijska akademija
ISBN 978-86-7020-378-5
COBISS-SR-ID 249244684

Keywords: women in armed forces, “Segal model” of factors multicollinearity, lack of men, national security, “Jenny effect", women generals

2017. Mehanizmi za rodnu ravnopravnost kao deo globalizacijskih trendova, 238-249.

U: Globalizacija i izolacionizam.
Ur., Veselin Vukotić, Danilo Šuković.
Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, Beograd.
ISBN 978-86-7093-170-1
COBISS.SR-ID 234512396

Ključne reči: Gobalizacijski „meki“ uticaji, kvota izborni sistem, tela za rodnu ravnopravnost, Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije UN SB 1325, OEBS, UN.

2017. Rodni pristup bezbednosti u pravnoj državi 149-166.

U: Policija i pravosudni organi kao garanti slobode i bezbednosti u pravnoj državi.
Ur., Biljana Simeunović-Patić.
Beograd: Kriminalističko policija akademija.
ISBN 978-86-7020-379-2 (KPA)
COBISS.SR-ID 234302220

Ključne reči: rodni odnosi, sektor bezbednosti, oružane snage, antimilitaristička pozicija, Južna Afrika, učestvovanje žena u borbama.

2017. Improving the quality of functioning of the security sector gender mainstreaming 459-465.

In “DQM International conference Life style Engineering and Management.
Ed., Ljubiša Papić,
Prijevor: DQM Research Center.
ISBN 978-86-86355-35-8
COBISS.SR-ID 240575500

Keywords: security sector, gender perspective, women in the armed forces, security system

2017. Antidiskriminacioni mehanizam „osobe od poverenja“ u funkciji unapređenja rodne ravnopravnosti 574 – 581.

U: Čevrti naučno-stručni skup „Politehnika 2017“
Ur: Vesna Alivojvodić i drugi.
Beograd: Visoka škola strukovnih studija - Beogradska Politehnika.
ISBN 978-86-7498-074-3
COBISS-SR-ID 252201228

Ključne reči: rodna ravnopravnost, Rezolucija 1325 SB UN, institucije/mehanizami za rodnu ravnopravnost, „osobe od poverenja”