Zorica Mršević
Knjige
Inkluzivna bezbednost
Mršević Zorica, Janković Svetlana 2021.
Novi Sad: Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.
ISBN: 978-86-86259-36-3
COBISS.SR-ID: 51011081
Inkluzivna bezbednost je intergralni deo nastavnog procesa predmeta Studije roda koji se predaje na Fakultetu za evropske pravno-političke studije u Novom Sadu. Deo je savremenog koncepta nastavnonaučneoblasti Studija roda (gender studies) koji se u promociji rodne ravnopravnosti integrativno i sinergično nastavlja na velike, klasične teme Ženskih studija i Studija roda, zaštita žena od rodno zasnovanog nasilja i politička participacija žena. Koncept inkluzivne bezbednosti takođe je deo savremenih promena u oblasti studija bezbednosti koje se odnose na uvođenje tzv. ljudske dimenzije bezbednosti u mušku, vojnocentričnost međunarodnih odnosa vojno političkih elita kao tradicionano ekskluzivnih državnih aktera rata i mira. Monografija Inkluzivna bezbednost sadržinski obuhvata tri osnovne teme: inkluziju u sektoru bezbednosti i međunarodnim odnosima, inkluzivnost savremenih oružanih snaga i inkluzivnost u domenu smanjenja rizika od katastrofa. Njena osnovna poruka je neophodnost da u sve te procese svih nivoa budu uključene žene kao ravnopravne učesnice i akterke.
Ključne reči: rodni aspekti oružanih sukoba, rod i kreiranje mira, rodni odnosi u vanrednim situacijama, prirodne katastrofe i rod, humanizacija bezbednosti, reforme sektora bezbednosti, žene u vojsci, žene u postkonfliktnim društvima, savremeni bezbednosni izazovi, društva diversifikovanog sastava, UN SB Rezolucija 1325 žene, mir, bezbednost
Nasilje i mi – mediji o nasilju nad ženama, str. 254
Mršević Z., 2019.
Beograd: Institut društvenih nauka.
ISBN - 978-86-7093-221-0
COBISS.SR-ID - 279702540
Studija je podeljena u dvadeset i tri poglavlja i sadrži analizu medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama u Srbiji u (primarno i detaljno) dvogodišnjem periodu (2015- 2016), sa nužnim dodacima iz 2017. 2018. i 2019. godine, koji se odnose na femicid kao najteži oblik tog nasilja sa smrtnim ishodom. Studija sadrži izlaganje o medijski odgovornom etičnom izveštavanje, uticaju medija na formiranje javnog diskursa u pogledu nasilja nad ženama i opštu sliku nasilja nad ženama, uz predstavljanje loše i dobre medijske prakse u medijima Srbije, kao i napade na žene aktivne u javnosti što doprinosi sagledavanje celovitije slike o društvenom tretmanu žena uopšte. Višegodišnja kontinuirana opredeljenost autorke ka kriminološko-fenomenološkoj analizi rodno zasnovanog nasilja nastavlja se i u ovom tekstu koji obuhvata studije slučajeva niza konkretnih medijskih izveštaja femicidu i o najbrutalnijem nasilju nad ženama. To je locira na graničnu interdisciplinarnu oblast između komunikologije i kriminologije, na interakcionu vetrometinu različitih naučnih disciplina, što je, možda komplikovana, ali u krajnjem ishodu, dobitna kombinacija jer omogućuje onu uvek željenu interakciju između nauke i društva.
Ključne reči: nasilje nad ženama, femicid, analiza presklipinga, komunikologija, kriminologija
Transrodno lice pravde, str. 285
Mršević Z., (2017),
Beograd: Institut društvenih nauka.
ISBN 978-86-7093-167-1
COBISS.SR – ID 244871692
Knjiga “Transrodno lice pravde” je podeljena na Opšti i Posebni deo, od kojih se u prvom delu nalaze poglavlja posvećena društvenom položaju transrodnih osoba i promenama njihovog pravnog statusa. Društveni položaj obuhvata i nalaze antropoloških i istorijskih studija npr. antički mit o Kajnidi, transrodnost u devetnaestom veku, osvrt na još uvek postojeće tradicionalne oblike transrodnosti u dvadeset i prvom veku,ali i primere iz domaće književnosti, dok se najviše pažnje kod karakteristika društvenog položaja transrodnih osoba poklanja antitrans nasilju u ambijentu hegemonističke i toksične muškosti. Promene pravnog statusa transrodnih osoba obuhvata brojne i vrlo dinamične globalne promene koje se dešavaju na svim kontinentima. Njihov zajednički pravac kretanja ide od priznavanja promene pravnog statusa transrodnih osoba koje su prošle hormonalno operativni proces tranzicije ka omogućavanju te promene samo u skladu sa životnim stilom i ličnim osećajem identiteta uz napuštanje medicinskih aspekata tranzicije u vidu operacije i dijagnoze.
U Posebnom delu izlaže se položaj transrodnih osoba u dva rigidna rodno binarna sistema današnjice, u sportskim takmičenjima koja su tradicionalno rodno odvojena i zatvorskim sistemima rodno separatnog izdržavanja kazne. Režim rodne binarnosti olimpijskog sporta postepeno se ublažava počevši od štokholmskih konsenzusa i deklaracije 2003 i 2004, koji su pod određenim uslovima omogućavali takmičenje operisanim transrodnim sportistima, da bi odluka Međunarodnog olimpijskog komiteta iz 2011 omogućila pod uslovom određenog hormonskog statusa učestvovanje i transrodnim osobama u skladu sa njihovim identitetom, bez operacije. Ove promene se oslanjaju na inkluzivnost i nediskriminativnost sporta i motivisane su poštovanjem ljudskih prava transrodnih sportista. Autorka izražava svoju zabrinutost u pogledu budućnosti ženskog sporta a samim tim i sporta uopšte, koji prodorom trans žena možda može da ode u pravcu sve većeg potiskivanja žena iz sporta.
U okviru drugog rigidno binarnog sistema, izlažu se komparativno pravna rešenja iz većeg broja zemalja smeštaja i tretmana transrodnih osoba a izdržavanju zatvorske kazne. Svet globalno još uvek ne poznaje univerzalno najbolji sistem, ali je važno da se preduzimaju eksperimenti i pokušaji da se položaj transrodnih osođenika, posebno trans žena u zatvorima, popravi različitim merama institucionalnog karaktera koje idu od posebnih odeljenja za LGBT osobe, do individualnih programa zaštite od nasilja i maltretiranja. U tome su najbolji primeri Škotske, Italije i Kalifornije, sa konstatacijom da je najgora situacija ignorisanje problema. Rad se završava izlaganjem situacije u Srbiji, i predlozima pravaca mogućih zakonskih promena.
Pravo na javno okupljanje u Srbiji – stanje i perspektive
Mršević Zorica. 2015.
Institut društvenih nauka, Beograd, str. 238
ISBN 978-86-7093-161-9
Ovaj tekst predstavlja odgovor na naučnu, društvenu i političku potrebu za proučavanjem jednog od osnovnih ljudskih prava današnjice, slobode mirnog okupljanja. Srbija mora da nastavi sa širenjem svojih demokratskih kapaciteta, širenjem prostora slobode a jedan od tih pravaca je sloboda javnog okupljanja. Ona nisu, i ne smeju da budu ekskluzivna privilegija samo onih koji zastupaju stavove koje podržava većina, već mnogo pre, nužna potreba marginalizovanih, nepopularnih manjinskih društvenih grupa. Analiziraju se petnaest problema s kojima se praktična primena ovog prava suočava u Srbiji danas što se detaljno dokumentuje podacima brojnih izvora, od izveštaja državnih organa, nezavisnih institucija, načnoistraživačke produkcije, međunarodnih, naučnoistraživčkih i nevladnih organizacija, do medijskih izveštaja. Pri tom se znatno iskoračuje iz dnevno političke refleksije različitih pro et contraem> političkih diskursa, stavljajući svoj akcenat na analizu postojećih međunarodno-pravnih standarda koji regulišu slobodu javnog okupljanja, naglašavajući da su ti standardi u demokratskim društvima u stalnom porastu u korist slobode okupljanja. Bazirajući se na tome, autorka iznosi niz preporuka od kojih je najvažnija donošenje novog zakona kojim bi se sloboda javnog okupljanja regulisala u skladu sa međunarodnim standardima, pre svega onih sadržanih u OEBS/ODIHR obimnom skupu dokumenata koji formiraju aquis primenljiv u svim državama članicama te organizacije.
Ključne reči: sloboda javnog okupljanja, OEBS/ODIHR standari javnog okupljanja, sindikalni portesti, parade ponosa, predizborne kampanje, odluke Ustavnog suda
Mediji u Srbiji u 2014 o rodno zasnovanom nasilju: Između stereotipa i zabave, str 121.
Institut društvenih nauka, Program Ujedinjenih nacija za razvoj
ISBN 978-86-7728-174-8
COBISS.SR – ID 216193292
Analize medija sa stanovišta rodne ravnopravnosti neophodne su u smislu popravljanja delatnog potencijala žena da organizovano utiču na društene promene u pogledu prevencije i smanjivanja nasilja nad ženama. Konstatovanje i analiza odsustva ženske perspektive iz medija, stereotipnosti u medijskom izveštavanju, posebno kada se radi o nasilju nad ženama, kao i prisutna rodna pristrasnost, utiču na smanjenje rodne nejednakosti i povećanje medijske pismenosti i odgovornosti medija.
Politička volja i akcija zavise između ostalog i od znanja, zato je potrebno saznati kako i o čemu mediji izveštavaju kada izveštavaju o nasilju nad ženama, koja je to neophodna medijska hemija pristojnosti koja može da doprinese društvenim i političkim promenama, zašto zlatni standard inteligentne informacije još uvek nije artikulisan kada je u pitanju medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama? Možda i zato što imamo sve više pojavu gubljenja suštine u tabloidno iskonstruisanim romansama gde im nije mesto, a nije im mesto nikada kada se radi o nasilju, pogotovo ne o femicidu. Možda i zato što izveštavanje o nasilju retko istražuje i još ređe zauzima stav umesto čega se gubi u obilju rutinske fokusiranosti na klišee. Tu su i one nove političke slabosti bez preciznog imena - nacionalizam, nepotizam, korupcija, klijentizam, svi zajedno. I mediji su deo toga.
Više informacija ne znači nužno da su ljudi bolje informisani. Medijska produkcija je komercijalizovana, tabloidno izveštavanje o nasilju nad ženama je kvantitativno i stilski postalo dominantno, doprinoseći u 2014. vidljivom medijskom zaokretu ka zabavi kao imperativu. Proliferacija sadržaja povećava slobodu javnosti da bira, ali ostaje upitanost da li ovo novo medijsko okruženje nudi bolji kvalitet ili samo više senzacionalizma i tabloidne hrane. Istraživačko i analitičko novinarstvo i ozbiljne talk show emisije su marginalizovane, skraćene ili nestaju. A iz tabloida, tabloidizirano predstavljanje nasilje nad ženama u 2014, prešlo je u televizijsku rijaliti produkciju u 2015. u kojoj rijaliti programi nastavljaju da preplavljuju ekrane, dok ih sa svoje strane spremno prate izveštaji u štampanim medijima.
Ključne reči: Nasilje nad ženama, medijsko izveštavanje, stereotipnost, tabloidizacija, banalizacija nasilja, brutalizacija društva
Nasilje i mi – domaće nasilje u Republici Srpskoj
Institut društvenih nauka, Beograd, str 202
Ova knjiga je deo procesa kreiranju ženskog političkog narativa koji doprinosi formiranju pozitivne, aktivno izgrađene slika o sebi i učvršćuje samopoštovanje svih žena. Ta (samo)svesno samoizgrađena slika o sebi rezultira jasno artikulisanim i profilisanim ličnim i političkim identitetima, stavovima i preporukama. Preporuke se baziraju na zahtevima Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i naslja u porodici (Istanbulska Konvencija), koja je međunarodni pravnoobavezujući akt u sferi zaštite žena od nasilja. Pred države članice postavlja zahteve i obaveze koje moraju poštovati u sferama: prevencije, zaštite žrtava i njihovih prava, gonjenja i kažnjavanja učinilaca nasilja i kreiranja koordinisanog, multisektorskog pristupa problemu. Sve predložene, konkretne preporuke imaju četiri opšta cilja: osnaživanje žena koje su preživele domaće nasilje, poboljšanje institucionalnih praksi u postupanju sa slučajevima domaćeg nasilja, poboljšanje pravnih propisa primenjivanih u praksi i postepena ali neminovna promena tradicionalnih društvenih obrazaca tako da makro politička i mikro društvene sredine počnu da prepoznaje domaće nasilje kao pogrešno ponašanje koje zaslužuje osudu.
Ključne reči: domaće nasilje u Republici Srpskoj, žene koje su preživele nasilje, sudovi, tužilaštva, centri za socijalni rad, policija, Ženski centar Trebinje
ISBN 978-86-7093-156-5
Nasilje i mi – ka društvu bez nasilja
Institut društvenih nauka, Beograd, str 278, 2014
“Nasilje i mi – ka društvu bez nasilja”, knjiga iz kriminološke oblasti Fenomenologije nasilja podeljena je na Opšti i Posebni deo. U Opštem delu se nalaze dva naslova, Razumevanje nasilja i Rodno zasnovano nasilje. U Posebnom delu obrađeno je sedam posebnih oblika nasilja, Femicid, Nasilje nad LGBT osobama, Vršnjačko nasilje, Mitovi i rituali sportskog nasilja, Verski motvisani ratovi i sukobi prošlosti i sadašnjosti, Nasilje nad ženama u islamskoj kulturi i Masovne ubice i serijske ubice. Osim pitanja uzročnosti, ovaj tekst se u svakom pojedinačnom poglavlju bavi i pitanjima specifičnih i konkretnih društvenih politika i strategija koje je potrebno preduzeti u funkciji kontra mera, odnosno mera dizajniranih za suzbijanje pojava nasilja i saniranja posledica počinjenog nasilja. Nema jasnog konsenzusa o načinu na koji bi se realizovala potpuna zaštita ljudi od nasilja, ali takođe nema ni precizne ili zajedničke ideje o tome kako treba da izgleda i na koje sve načine da bude organizovano savršeno čovečanstvo kao utopijski ambijent iz koga je nasilje eliminisano. Međutim, moguće je identifikovati neke političke vrline npr. vrline društvene saradnje, civilizovanost i tolerancije, postojanje pravednih zakona i pravednih institucija, koje sigurno mogu da se smatraju onim osobinama društva u kome nema ambijentalnih i socijalnih podsticaja individualnom, kolektivnom i grupnom nasilništvu.
Ključne reči: strukturalno i kulturalno nasilje, Lucifer sindrom, štokholmski sindrom, sindrom naučene bespomoćnoti, Đenoveze sindrom, hegemonistička muškost, slabost i raličitost žrtve, sportsko nasilje, Religijsko nasilje, Hidžab propisi, fanatici i sumanuti bolesnici
ISBN 978-86-793-153-4
Zločin mržnje, govor mržnje i grafiti mržnje - razumevanje povezanosti, odgovori na pretnje
Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Beograd, str 167, 2014
Knjiga „Zločin mržnje, govor mržnje i grafiti mržnje - razumevanje povezanosti i odgovori na pretnje“, sadrži posle Uvoda osam poglavlja: Grafiti mržnje, Nasilje praćeno grafitima mržnje, O grafitima, Grafiti u Srbiji, Inicijative građana, Zakonsko sankcionisanje grafita, O projektu „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Srbiji“. Navodi se da grafiti mržnje kao neka vrsta „stabilizovanog zla” postaju govor grada, poruka svima drugačijim i različitim da nisu dobrodošli i da ova sredina za njih nije bezbedna. Ali nisu svi grafiti nepoželjni nosioci mržnje i destrukcije, nisu svi samo komunalni nered koje treba suzbijati i sankcionisati. Za osudu je samo mržnja i iz nje proizašle opasnosti i diskriminacija, ali ne i pokušaj ostvarivanja ulične lepote, čak i kada je nespretna, neuspešna ili nedovršena. Autorka se zalaže protiv nasilja, mržnje i diskriminacije, kao i njihovih prethodnica u vidu raznih, pa i grafitnih oblika govora mržnje. Ali je za grafite koji nose poruke ljubavi, zaštite ljudskih prava, čovekove sredine, ljudske kreativnosti, ili prosto, za one male, ali tako potrebne estetske momente koji razbijaju sivilo grada i oronulost njegovih fasada. Možda je ipak najbolji način da se obuzdaju grafiteri, da im se da ono što žele, dakle legalna mogućnost da oslikavaju gradske ambijente delima kvalitetne ulične umetnosti na dobrobit vi građana.
http://www.ljudskaprava.gov.rs/images/pdf/eu/knjiga_grafiti.pdf
Ključne reči: grafiti mržnje, govor mržnje, zločin mržnje, kvalitetna ulična umetnost, grafiti Srbiji, TKV, teorija razbijenih prozora, grafiti svetskih metropola
ISBN 978-86-86879-13-4
Svetionici – ženski likovi između zaborava i uzora
2013. Novi Sad, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, 244 str.
Autorka u ovoj monografiji stoji na stanovištu da za naše moderno doba nisu bili zaslužni samo veliki naučnici, pisci, mislioci ili filozofi muškog roda, već i učene, pametne žene, koje polako ali sigurno zauzimaju svoje mesto na svetskoj sceni koje im je dugo neopravdano oduzimano. Pogled unazad otkriva i u istoriji mnoge hrabre, kreativne i inspirativne žene. Otkrivajući ih, istovremeno identifikujemo i brojne barijere koje su one morale uspešno da preskoče, a koje su efikasno onemogućavale većinu žena da iskažu svoje mogućnosti. Živimo u svetu u kome verujemo da već može da se žanje žetva demokratije, ali zato su i ženama i muškarcima potrebni i ženski uzori, ženske priče, ženske pobede i dostignuća, kao protivteža i dalje prisutnom olakom negativizmu prenebregavanja kapaciteta žena. Pedesetak predstavljenih ženskih likova mogu da nam i danas ponude inovativne načine na koji se stiče ta ženama kroz istoriju dugo uskraćivanu autonomiju, ponos i mogućnosti, čime se unapređuju i politički identiteti celih zajednica, neprestano se izgrađujući kroz saznavanje, divljenje, učenje, usvajanje.
Ključne reči: slika i samopoštovanje, politički i rodni identiteti zajednica, ženski likovi, naučnice, umetnice, revolucionarke, vladarke, svete žene
CIP Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 929-055 . 2 ( 100 )
ISBN 978-86-86259-16-5
COBISS.SR-ID 281382663
Kvalitativna analiza medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama u Srbiji
Beograd, Program Ujedinjenih nacija za razvoj. 165 str.
Autorka koristi kvalitativnu analizu medijskog izveštavanja o nasilja nad ženama komparirajući 2010 sa 2012 godinom. Konstatuje se opravdanost ne malog nezadovoljstvo celokupne ženske javnosti medijskim izveštavanjem o nasilju nad ženama i velika potreba za podizanjem svesti, edukacijom i boljim razumevanjem nasilja nad ženama u medijima. Ova analiza je prva linija otpora stereotipnoj, mizoginoj medijskoj konstrukciji fenomena nasilja nad ženama koja sadrži dobre i loše medijske primere i završava se kompletom preporuka o pravcima edukacije medijskih poslenika za bolje razumevanje prolematike rodno zasnovanog nasilja.
ISBN 978-86-7728-202-8
COBISS.SR-ID 200280332
Ključne reči: Nasilje, žene, mediji, rodni stereotipi, hegemonistički maskulinitet, tolerisano nasilje, femicid, medijsko traženje neposrednih uzroka nasilja, romantizovano nasilje, mediji kao proizvodi i kao proizvođači društvenih odnosa
http://www.rs.undp.org/content/serbia/en/home/library/poverty/kvalitativna-analiza-medijskog-izvetavanja-o-nasilju-nad-enama-u/
Pregled knjige: Ka demokratskom društvu - Rodna ravnopravnost
Danijela Barjaktarović
Filozofija i drustvo, 2013, br 1.
Ka demokratskom društvu - Rodna ravnopravnost
ISBN 978-86-7093-138-1
Beograd 2011, Institut društvenih nauka, Pp. 229
Ova knjiga je nastala na osnovu autorkinih predavanja, istraživanja i različitih formi objavljenih radova u oblasti rodne ravnopravnosti tokom dvodecenijskog perioda devedesetih i dvehiljaditih. U tom smislu ona je tekstualni most između njenih prvih predavačkih početaka i današnje profesionalne profesorske predavačke i istraživačke aktivnosti. Zahtevati rodnu ravnopravnost, analizirati njenu manjakavost, teoretisati njenu neophodnost, argumentovati pravce razvitka i tražiti njeno dosledno ugrađivanje u pravni sistem, samo na prvi pogled je nesporno. U praksi često nije bilo tako, kao uostalom uvek kada se dovode u pitanje tradicionalni odnosi, podele uloga, odnosi moći, interesi i neprikosnovenost privilegija.
Ka demokratskom društvu – Istopolne porodice
ISBN 978-86-7093-128-2
Beograd 2009, Institut društvenih nauka, Pp. 175.
Ka demokratskom društvu - Sloboda javnog okupljanja, pravo svih
ISBN 978-86-70-93-121-3
Beograd 2007, Institut društvenih nauka, Pp . 165
Analiziraju se međunarodnopravni okvir i definisanje posebnog konteksta ljudskih prava vezanog za seksualnu orijentaciju, kao i istorijski osvrt na nastanak i početke održavanja paradi ponosa u Americi i Evropi. Istorijski osvrt je u konkretnom slučaju pogotovo važan zbog toga što su stara osporavanja i ograničenja ljudskih prava i sloboda ponovo izronila iz mraka prošlosti i kao da su zadobila novi život u pojedinim zemljama evropske tranzicije. Posebni deo se bavi analizom pojedinih sezona ponosa, uglavnom u gradovima Evrope, u posebnom vremenskom okviru koji obuhvata 2006 i 2007 godinu. Radi se o analizi jednog kontroverznog momente razvitka društvenih odnosa u Srbiji u kontekstu potreba unošenja neizbežnih promena i reformi u pravcu približavanja evrpskim integracijama. On je suštinski determinisani društvenim, političkim i pravnim okvirom procesa evropskih integracija u kojima se proučavaju promene i razvitak demokratskih modela društvene i političke kohezije kao i modeli demokratskog razvitka institucija u uslovima promene shvatanja koncepta ljudskih prava.
Ka demokratskom društvu - Sistem izbornih kvota
ISBN 978-86-7093-115-2
Beograd 2007, Institut društvenih nauka, Pp 285
Tekst je podeljen na Opšti i Posebni deo, čemu su dodati zaključci, Proporcija kao način da se kombinuje jednakost i različitost. U prvom, Opštem delu razmatraju se opšta pitanja o kvotama kao i Pitanje kvota izbornog sistema u Evropskoj Uniji. Takođe se analizira i situacija u evropskim zemljama tranzicije i situacija u zemljama Latinske Amerike, gde su kvote globano ocenjujući u najširoj upotrebi, shvaćene kao instrument demokratskih reformi institucija nakon perioda diktatura i masovnih kršenja ljudskih prava. Posebni deo sadrži uporedno pravni pristup problematici uvođenja i funkcionisanja kvota izbornog sistema u 20 zemalja sveta, najviše evropskih, ali takođe i zemalja Latinske Amerike i Azije. Tu je uključena i analiza uvođenja i razvoja primene kvota sistema u Srbiji. Poruka je da isključujući i diskriminatorni mehanizmi postojeći u političkim sistemima i društvenim strukturama treba da budu izbrisani sa namerom da se postigne participativna demkratija i rodna ravnopravnost i donošenju odluka.
Standards and Mechanisms for gender equality in democratic countries
Belgrade 2003, Institute for Social Sciences, Pp. 163.
Knjiga sadrži komplet međunarodnih dokumenata koji regulišu materiju mehanizama za rodnu ravnopravnost. Podeljena je na poglavlja koji sadrže izlaganje materije pojedinih mehanizama i njihovog funkcionisanja kao što su npr. zakoni o jednakim mogućnostima, nacionalni planovi akcija, tela i odgovorna lica zadužena za pitanja rodne ravnopravnosti. Oni su već par decenija deo političkih struktura svih nivoa u demokratskim zemljama a odnedavno se uvode i u zemlje tranzicije.
Standardi i mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti u demokratskim zemljama
drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd 2002, OEBS, Pp. 226.
Mehanizmi za rodnu ravnopravnost su zakoni o jednakim mogućnostima, nacionalni planovi akcija, tela i odgovorna lica zadužena za pitanja rodne ravnopravnosti. Oni su već par decenija deo političkih struktura svih nivoa u demokratskim zemljama a odnedavno i u zemljama tranzicije. Knjiga sadrži komplet međunarodnih dokumenata koji regulišu materiju.
Standardi i mehanizmi za uvođenje rodne ravnopravnosti u demokratskim zemljama
Beograd 2001, OEBS, str 202.
Ženska prava - pravna vodičica za zlostavljanu ženu
Mršević Z., Wagner M.
drugo izdanje, Beograd 2001, Autonomni ženski centar protiv seksualnog nasilja, str. 91.
Ženska prava u međunarodnom pravu
treće izmenjeno i dopunjeno izdanje, Banjaluka 2000, Helsinški građanski parlament, str. 250.
Ženska prava u međunarodnom pravu
drugo dopunjeno izdanje, Beograd 1999, Jugoslovenski Komitet pravnika za ljudska prava, str 186.
Ženska prava u međunarodnom pravu
Beograd 1998, Jugoslovenski Komitet pravnika za ljudska prava, str 172.
Incest izmedju mita i stvarnosti
Beograd 1997, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Jugoslovenski centar za prava deteta, str 212.
Comparative Feminist Legal Theory
Iowa City, College of Law, University of Iowa 1997, Supplementary materials (total pages 151).
Ženska prava - pravna vodičica za zlostavljanu ženu
Mršević Z., Wagner M.
Beograd 1996, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, str 91.
Ženska ljudska prava u praksi
Mertus J, Mršević Z.
Beograd 1995, Devedesetčetvrta, str 145.
Ženska prava su ljudska prava
Mršević Z., 1994, Beograd, str 232
Izdavači:
SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja,
Centar za ženske studije i komunikaciju,
Autonomni ženski centar protiv seksualnog nasilja
Sadržaj
Pravni status žene – istorijski osvrt
Ženska prava su ljudska prava
Žene žrtve fizičkog nasilja
Žene žrtve seksualnog nasilja
Reproduktivna prava žena
Samoorganizovanje žena, iskustva, perspektive i izazovi
Sadržaj i rezime na engleskom
Obavezna odbrana u krivičnom postupku
Beograd 1989, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, str 223.
