Bibliografija - Spisak radova sa apstraktima

2013

KNJIGE

Mršević Z., (2013)
Kvalitativna analiza medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama u Srbiji

Beograd, Program Ujedinjenih nacija za razvoj. 165 str.

Autorka koristi kvalitativnu analizu medijskog izveštavanja o nasilja nad ženama komparirajući 2010 sa 2012 godinom. Konstatuje se opravdanost ne malog nezadovoljstvo celokupne ženske javnosti medijskim izveštavanjem o nasilju nad ženama i velika potreba za podizanjem svesti, edukacijom i boljim razumevanjem nasilja nad ženama u medijima. Ova analiza je prva linija otpora stereotipnoj, mizoginoj medijskoj konstrukciji fenomena nasilja nad ženama koja sadrži dobre i loše medijske primere i završava se kompletom preporuka o pravcima edukacije medijskih poslenika za bolje razumevanje prolematike rodno zasnovanog nasilja.

ISBN 978-86-7728-202-8
COBISS.SR-ID 200280332

Ključne reči: Nasilje, žene, mediji, rodni stereotipi, hegemonistički maskulinitet, tolerisano nasilje, femicid, medijsko traženje neposrednih uzroka nasilja, romantizovano nasilje, mediji kao proizvodi i kao proizvođači društvenih odnosa

Monografija nacionalnog značaja M42

Mršević Z., (2013)
Svetionici – ženski likovi između zaborava i uzora

Novi Sad, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, 244 str.

Autorka u ovoj monografiji stoji na stanovištu da za naše moderno doba nisu bili zaslužni samo veliki naučnici, pisci, mislioci ili filozofi muškog roda, već i učene, pametne žene, koje polako ali sigurno zauzimaju svoje mesto na svetskoj sceni koje im je dugo neopravdano oduzimano. Pogled unazad otkriva i u istoriji mnoge hrabre, kreativne i inspirativne žene. Otkrivajući ih, istovremeno identifikujemo i brojne barijere koje su one morale uspešno da preskoče, a koje su efikasno onemogućavale većinu žena da iskažu svoje mogućnosti. Živimo u svetu u kome verujemo da već može da se žanje žetva demokratije, ali zato su i ženama i muškarcima potrebni i ženski uzori, ženske priče, ženske pobede i dostignuća, kao protivteža i dalje prisutnom olakom negativizmu prenebregavanja kapaciteta žena. Pedesetak predstavljenih ženskih likova mogu da nam i danas ponude inovativne načine na koji se stiče ta ženama kroz istoriju dugo uskraćivanu autonomiju, ponos i mogućnosti, čime se unapređuju i politički identiteti celih zajednica, neprestano se izgrađujući kroz saznavanje, divljenje, učenje, usvajanje.

ISBN 978-86-86259-16-5
COBISS.SR-ID 281382663

Ključne reči:slika i samopoštovanje, politički i rodni identiteti zajednica, ženski likovi, naučnice, umetnice, revolucionarke, vladarke, svete žene CIP Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 929-055 . 2 ( 100 )

Monografija nacionalnog značaja M42

Članci

Mršević Z., (2013)
Homophobia in Serbia and LGBT Rights

Southeastern Europe, Volume 37, Issue 1: 60–87

Homophobia is present in contemporary Serbian society as a rather widespread treatment of non-heterosexuality. It is manifested through various forms of public hate speech, through the forms and cases of discrimination and violence that are caused by homophobia, and through the homophobia-caused deprivation of members of the LGBT population of their various rights, particularly the right to the freedom of peaceful public assembly. Such homophobia is mostly shown by research data recently obtained by the Serbian LGBT rights groups (such as Gay Straight Alliance and Labris) and by media reporting on the recent public events (mostly on three recent attempts to organize Pride Parades in Belgrade, in 2009, 2010, 2011 and 2012). The research data showed that homophobia originates mostly from a lack of knowledge and a stereotyped comprehension of the people and relations among them, while its main protagonists in Serbia are nationalists, traditionalists, conform¬ists and those who believe that hating others is the proper and even only way to defend their national and territorial integrity, as well as a reflection of their genuine patriotism. The spheres in which it is active include all social relations, from private and family, through professional, to public, media and political relations. Research data obtained in recent years by LGBT organizations provide evidence that homophobia is still very prevalent in Serbia, in some respects somewhat more so than in 2008, when the first research of that type was conducted.

ISSN : 0094-4467
E-ISSN : 1876-3332

Keywords: homophobia in Serbia; LGBT activists; violence; discrimination; right to public assembly; Pride Parade

Rad u tematskom zborniku međunarodnog značaja M14

Mršević Z., (2013)
Food and Electricity: The War and Women’s Memories and Stories, 145-159

Ed., Maria-Sabina Draga Alexandru, Madalina Nicolaescu, Helen Smith
Between History and Personal Narrative -East European Women's Stories of Migration in the New Millennium
LIT Verlag, Berlin

This is collection of women’s stories made with intention to serve for women’s studies scholars as important database of authentic women’s experiences with the NATO v. Federal Republic of Yugoslavia War waged in 1999. It provides written records of women’s histories as no less important for the historical moment of the War. With this collection women’s experiences with the War will not be left to stay invisible, forgotten, erased from collective memories as not exiting at all, as it was the case in previous wars. This will also serve as the collection of typical women’s wisdom, women’s survival strategies and strategies of overcoming problems imposed by reality of the War. This collection was also meant to serve as a data base also for women writers, poets, historians, art historians, journalist and all interested for this aspect of the War.

ISBN 978-3-643-90448-5

Keywords: women’s memories, NATO air campaign in 1999, stories of women migrants, displaced persons and refugees, oral histories, women’s survival strategies, three Marinas stories

Rad u tematskom zborniku međunarodnog značaja M14

Mršević Z., (2013)
Zaštita rodne ravnopravnosti, Zaštita prava transseksualnih osoba, Zaštita od rasizma i antiromskih aktivnosti, 63 -107.

Ed., Stefan Purner, Praktični uvod u Evropske standarde protiv diskriminacije
IRZ-Deutsche Stiftung fur internationale rechtliche Zusammenarbeit, Nemačka fondacija za međunarodnu pravnu saradnju, Beograd.

U ovom tekstu autorka analizira presude Ervropskog suda za ljudska prava u Strazburu koje se odnose na zaštitu rodne ravnopravnosti, zaštita prava transsksualnih osoba i zaštitu od rasizma i antiromskih aktivnosti . Sva tri tematska poglavlja obrađena su s obzirom na isticanje zaštićeni pravnih vrednosti, značaj zaštite tih pravnih vrednosti u regionu, uz prezentiranje informacije o slučajevima, tj faktičkim događajima na koje se odnose presude, kao i pravnom značaju slučajeva u svetlu promena pravni shvataja, tj onoga šta te presude donose kao novinu, uz rezime najvažnijih činjenica slučajeva.

Rad u tematskom zborniku međunarodnog značaja M14

Mršević Z., (2013)
Transpolne osobe u međunarodnim sportskim takmičenjima
Transsexual persons in international sport competitions

Strani pravni život, vol 55, 1: 134-150
Institut za uporedno pravo, Beograd
LIT Verlag, Berlin

Zahtev da sport dosledno bude inkluzivan i nediskriminativan doveo je na početku druge dekade 21. veka do uključivanja transpolnih osoba u sportske aktivnosti, od nivoa koledžskog sporta do olimpijskih igara. Autorka identifikuje tri perioda: prvi na početku modernog olimpijskog pokreta kada su muškarci maskirani u žene i osobe dvomosmislene polne pripadnosti uspevali da se neotkriveni takmiče u ženskoj konkurenciji, osvajaju priznanja i postavljaju rekorde; drugi u kome je obavljana rigorozna kontrola polne pripadnosti žena da bi se eliminisala mogućnost neopravdanih prednosti u ženskoj konkurenciji; i trećeg, počev od Olimpijade u Londonu 2012 od kada je biološkim muškarcima posle promene pola omogućeno da se pod određenim uslovima takmiče u ženskoj konkurenciji.

ISSN 0039 21 38
COBISS.SR-ID 86244103

Ključne reči: Transpolni sportisti, transžene, inkluzivnost i nediskriminativnost sporta, Štokholmski konsenzus, Međunarodni olimpijski komitet, potiskivanje bioloških žena

Vodeći časopis nacionalnog značaja M51

Mršević Z., (2013)
Žrtve vršnjačkog nasilja,
Temida vol 16, 1: 71-92
Victims of peer violence

U tekstu se predstavljaju činjenice vezane za žrtve vršnjačkog nasilja, kao vrste nasilja koje vrše maloletna lica/deca protiv drugih maloletnika. Autorka analizira četiri osnovne karakteristike vršnjačkog nasilja, koje određuju položaj žrtava tog oblika nasilja: nesrazmernost moći između nasilnika i žrtve, postojanje namere povređivanja, stalna prisutnost pretnje ponovljenim nasiljem i prestravljenost žrtve. Identifikuju se (fizička i društvena) slabost žrtve i njena različitost kao glavni uzroci opredeljivanja nasilnika da ih maltretiraju i koji čine osnovu tipologije žrtava. Kako se rad fenomenološki oslanja na javno prezentirane izveštaje o slučajevima vršnjačkog nasilja, u periodu od septembra 2011. do kraja 2012., sve glavne navode autorka ilustruje konkretnim primerima koji su se odigrali u fokusiranom periodu. Izlažu se predlozi mera protiv vršnjačkog nasilja, od onih već etabliranih, ali i onih nedavno predloženih, kao što su tzv. Aleksin čas.

ISSN 1450-6637 = Temida (Srpsko izd.)
COBISS.SR-ID 140099335

Ključne reči: Vršnjačko nasilje, slabost i različitost žrtve, grupno nasilje nad pojedincima, Aleksin čas, škola bez nasilja.

Vodeći časopis nacionalnog značaja M51

Mršević Z., (2013)
Transseksualne osobe i porodica – između diskriminacije i inkluzije,
Temida vol 16, 2 : 57-73

Predmet analize prezentirane u ovom tekstu su porodični odnosi transseksualnih osoba a cilj je ukazivanje da rešenja sadržana u odlukama međunarodnih sudova predstavljaju način regulisanja pravnog statusa tih lica. Glavni deo ovog teksta čine prezentacije tri presude međunarodnih sudova, Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i Evropskog suda pravde u Luksemburgu kojima se transseksualnim osobama priznaje pravo na porodične, bračne i roditeljske odnose. Takođe se navodi čitav niz drugih međunarodnih dokumenata koje imaju za cilj da unaprede pravno priznavanje novostečenog pola transseksualnih osoba, tj. osoba koje su prošle hormonalno operativni proces promene (prilagođavanja) pola. Važna je poruka ovog teksta da je umesto zastarelog društvenog neprihvatanja i pravnog ignorisanja transseksualnih osoba potrebno usvojiti pristup pune zaštite njihovih ljudskih prava kroz doslednu primenu načela relevantnosti stečenog pola i kontiniteta prava i dužnosti po završetku procesa hormonalno operativnog prilagođavanja (promene) pola.

UDK 343.98
ISSN 1450-6637
COBISS.SR-ID 140099335

Ključne reči: transseksualne osobe, porodični odnosi, brak, roditeljstvo, Evropski sud za ljudska prava, Evropski sud pravde, pravni status, načelo relevantnosti novostečenog pola, načelo pravnog kontinuiteta

Vodeći časopis nacionalnog značaja M51

Mršević Z., (2013)
Ženoubistvo i samoubistvo ubice

Revija za kriminologiju i krivično pravo, vol. 51, 3:69:84
Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju, Beograd

U ovom članku predstavljeno je više najnovijih slučajeva femicida praćenih samoubistvom ženoubice koji su se desili u Srbiji u 2012 i 2013 godini. Motivi takvih samoubistava su u fokusu interesovanja ovoga članka u kojima autorka prezentira najrasprostranjenija i najverovatnija tumačenja tih motiva, koja su sva ilustrovana stvarnim slučajevima. Domaće nesilja prethodi domaćem ubistvu i najavljuje ga, čini ga predvidljivim. Ženoubice/samoubice obično dolaze nasilnih porodica, veoma nastoje na vršenju kontrole i moći nad partnerkom u vezi, i vrlo su intenzivno ljubomorni i osvetoljubivi. Onemogućavanje nasilnika da raspolaže vatrenim oružjem je od posebne važnosti. Svuda tamo gde postoje skloništa, pravna savetovališta, adekvatna, profesionalna medicinska zaštita, kao i policija trenirana da interveniše u slučajevima domaćeg nasilja u saradnji sa drugim nadležnim institucijama, žene i deca imaju više panse da prežive nasilje koje trpe u svojim životima.

ISSN 1820-2969
UDK 343.61-058.83-055.2

Ključne reči: femicid, samoubistvo ubice, domaće nasilje, motivi samoubistva ženoubice, prevencija domaćeg nasilja kao prevencija femicida

Rad u časopisu nacionalnog značaja M52

Mršević Z., (2013)
Nediskriminativno obrazovanje: utopija, nekstopija, ili realnost, 233-240.
Education free of discrimination: utopia, nextopia or reality

Ed.: V. Vukotić, Obrazovanje i razvoj
Institut društvenih nauka, Beograd.

U tekstu se analiziraju pravci nediskriminativnog obrazovanja kao sve neophodnijeg sredstva protiv netolerancije i nasilja prema svima koji se percipiraju kao „drugi“ ili „različiti“, što su vrlo jasno ispoljeni stavovi mladih, stečeni i podržani u obrazovnom sistemu. Polazi se od osnovne pretpostavke da je nediskriminativno obrazovanje jedan od aduta razvoja dok sadašnje stanje predstavlja kočnicu razvoja i generator socijalnih razlika u društvu. Obrazovni sistem budućnosti mora denuncirati negativne posledice diskriminacije, nasilja i netrpeljivosti prema drugima i drugačijima umesto što ih podržava, ili unedogled odlaže nekstopično čekajući „pravi trenutak“, čime se propušta šansa da se novim generacijama otvore vrata jednog boljeg društva. Prezentiraju se i istraživački, institucionalni pa i oni predlozi koji možda danas izgledaju kao utopistički, za promenu takvog stanja. Identfikuju se načini uspostavljanja jednog obrazovnog sistema u kome se drugost i različitost ne bi doživljavala kao pretnja tradiciji i negativan uticaj sa strane. Od toga će profitirati ne samo sada diskriminisane grupe već svi, jer što je više različitih to će naša međusobna korist biti veća.

ISBN 978-86-7093-144-2
COBISS.SR-ID 198449676

Ključne reči: nediskriminativno obrazovanje, beskućništvo, homofobija, izolacija, nekstopija, institucionalo inicirane promen, porodične promene

Rad u tematskom zborniku nacionalnog značaja M45

Mršević Z., (2013)
Kriminologija uličnih grafita, 111-124
Criminology of street graffiti

Ed.: V. Leposava Kron, Kriminal, država i harmonizacija sa evropskim standardima
Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd.

Kriminološki pristup grafitima mržnje pripada tzv. kriminologiji svakodnevnih tema, i sadrži fenomenološko/etiološku i kriminalno političku analizu grafita mržnje kao podvrste govora mržnje. S obzirom da se radi o zakonski kažnjivim delima, oni se posmatraju kao kriminološki fenomen smešten u širi društveni kontekst tolerisanog nasilja. Fenomenološki pristup omogućava sagledavanje šta su grafiti mržnje, koja im je sadržina, kako se razlikuju od nekih drugih sličnih oblika ulične umetnosti, kada se javljaju, ko su njihovi neposredni autori i ko oni koji stoje iza njih, na koga su usmereni, koje efekte proizvode kao specifična podvrsta verbalnog nasilja. Kriminalno politički aspekt, kao izlaganje na temu zakonodavne politike suzbijanja tog vida kriminaliteta sadrži elemente definisanja adekvatne društvene reakcije na ovaj vid verbalnog nasilja.

ISBN 978-86-83287-67-3
COBISS.SR-ID 198666508

Ključne reči: Fenomenološka analiza grafita, grafiti mržnje, govor mržnje, efekti straha, normalizacija nasilja

Rad u tematskom zborniku nacionalnog značaja M45

Mršević Z., (2013)
Analiza izveštavanja medija o nasilju nad ženama u 2012. godini, 90 – 102

Ed., Macanović S., Godišnji Izveštaj Opservatorije za praćenje nasilja prema ženama 2012
Autonomni Ženski centar, Beograd

Tekst nudi emancipatorsko delovanje u vidu percepcijske alternative kritikovanom aktuelnom medijskom izveštavanju o nasilju nad ženama. Namera je da se poveća imunitet na političke i birokratske manipulacije činjenicama, jača kapacitet za donošenje racionalnih odluka, olakšava identitetsko profilisanje stavova u vezi sa raznim oblicima nasilja nad ženama i građanske savesti o njegovoj neprihvatljivosti. Analiza deluje i u pravcu sprečavanja navikavanja javnosti na sporost institucija i neminovnost. nasilja nad ženama, stereotipno i rodno diskriminativno izveštavanje o nasilju nad ženama jer ništa od toga ne mora da se dešava i može da bude kritikovano, pa i sprečeno. Izveštaj ukazuje da je vreme da se prilikom traženje uzroka naše nevolje danas uoči ono što ujedno ukazuje na moguća rešenja. Izveštaj takođe, afirmiše uverenje da ćutanje o nasilju nad ženama služi samo onima koji imaju interes da se stvari u ovoj državi nikada ne dovedu u red, i da je pogrešno mišljenje (makar bilo dugotrajno prihvaćeno od mnogih) ipak samo siguran put za pogrešno postojanje.

ISBN 978-86-87505-11-7

Ključne reči: nasilje nad ženama, mediji, stereotipi, previđanje uzroka nasilja, femicid, sporost institucija, neadekvatna zaštita žrtava

Rad u tematskom zborniku nacionalnog značaja M45

Mršević Z., (2013)
Kriminologija uličnih grafita, 111-124
Criminology of street graffiti

Ed.: V. Leposava Kron, Kriminal, država i harmonizacija sa evropskim standardima
Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd.

Kriminološki pristup grafitima mržnje pripada tzv. kriminologiji svakodnevnih tema, i sadrži fenomenološko/etiološku i kriminalno političku analizu grafita mržnje kao podvrste govora mržnje. S obzirom da se radi o zakonski kažnjivim delima, oni se posmatraju kao kriminološki fenomen smešten u širi društveni kontekst tolerisanog nasilja. Fenomenološki pristup omogućava sagledavanje šta su grafiti mržnje, koja im je sadržina, kako se razlikuju od nekih drugih sličnih oblika ulične umetnosti, kada se javljaju, ko su njihovi neposredni autori i ko oni koji stoje iza njih, na koga su usmereni, koje efekte proizvode kao specifična podvrsta verbalnog nasilja. Kriminalno politički aspekt, kao izlaganje na temu zakonodavne politike suzbijanja tog vida kriminaliteta sadrži elemente definisanja adekvatne društvene reakcije na ovaj vid verbalnog nasilja.

ISBN 978-86-83287-67-3
COBISS.SR-ID 198666508

Ključne reči: Fenomenološka analiza grafita, grafiti mržnje, govor mržnje, efekti straha, normalizacija nasilja

Rad u tematskom zborniku nacionalnog značaja M45

Mršević Z., (2013)
Femicid,
Pravo i politika, vol VI, 1: 51-69
Femicide
Ed., Macanović S., Godišnji Izveštaj Opservatorije za praćenje nasilja prema ženama 2012
Autonomni Ženski centar, Beograd

U članku se analizira fenomen femicida kao ubistva žena, njegovi uzroci, karakteristike i akteri. Svi stavovi ilustrovani su nedavnim primerima viktimiziranosti žene tim najdrastičnijim vidom rodno zasnovanog nasilja o kojima su izveštavali mediji u Srbiji u 2012. godini. Fokus rada je na najčešćem tipu femicida, onom koji se dešava u porodično partnerskom kontekstu. Rodna analiza femicida obuhvata analizu institucionalnog i društvenog konteksta u kojima se razvija hegemonistička muškost koja dovodi do nasilja nad ženama i femicida. Izlažu se i najčešće podvrste femicida, femicid u partnersko-porodičnom odnosu i femicid praćen samoubistvom ubice. Na kraju se navode preventivne strategije protiv femicida koje pre svega treba da budu usmerene ka smanjivanju partnerskog nasilja.

ISSN 1820-7529
UDK 34 (32)

Ključne reči: femicid, rodno zasnovano nasilje, ubistva žena u porodično partnerskom kontekstu, hegemonistička muškost, femicid praćen samoubistvom ubice

Rad u tematskom zborniku nacionalnog značaja M45

Mršević Z., (2013)
Žene u sportu: između diskriminacije i aspiracija, 28 – 32

Ed., Srdić M., Izveštavanje o sportu - uvođenje rodne dimenzije
Centar za podršku ženama, Novi Sad

Ako u jednoj zemlji postoji dobro razvijena muška sportska disciplina, a neadekvatno ili slabo razvijena ženska, onda postoji diskriminacija. Znači da postoje iskusni treneri, sportski objekti, dobra i jaka domaća takmičenja, formirana publika, interes omladine da se bavi tim sportom, nacionalna "škola" toga sporta, spremnost vlasti da finansiraju taj sport, i sve se to investira u muške takmičare, a malo ili nimalo u ženske. Zato nema mesta za pitanje zašto žene „ne vole” sport ili zašto „ne žele” da se bave njime. Žene su još uvek nipodaštavane, obeshrabrivane i loše tretirane kada samo pokušaju da se bave sportom, a ravnopravno učešće u odlučivanju još uvek je teško ostvarivo. U toj situaciji jasno je da prebacivanje odgovornosti na diskriminisanog za diskriminaciju, nije najbolji način shvatanja situacije i rešavanja problema.

ISBN 978-86-87681-06-4
COBISS.SR- ID 281336071

Ključne reči: žene, sport, diskriminacija po polu, klasni karakter sporta, ženski vaterpolo, polno mešovite ekipe

Rad u tematskom zborniku nacionalnog značaja M45

Mršević Z., (2013)
In meeting the Other – Living Library as a new form of transnational women’s literature, 44-45. A0007.

Transnational Women’s Literature in Europe, Department for Gender Studies, Budapest, 24-26 May 2013. Budapest, Hungary.
Central European University Budapest, 24-26 May, Budapest, Hungary.

The Living Library works exactly like a normal library – readers come and borrow a 'book' for a limited period of time. After reading it they return the Book to the library and – if they want – they can borrow another Book. There is only one difference: the Books in the Living Library are human beings, and the Books and readers may enter into a personal dialogue, after presentation of personal stories. The Books in the Living Library are people representing groups frequently confronted with prejudices and stereotypes, and who are often victims of discrimination or social exclusion. The 'reader' of the library can be anybody who is ready to talk with his or her own prejudice and stereotype and wants to spend an hour of time on this experience. Initiated in Denmark, LL spread all over Europe, eroding stereotypes and labeling, exploring relation between power and powerlessness, contributing to healing of trauma, comprising sex trafficking and prostitution narratives, life stories of homeless, migrants. The aim of the Living Library is to promote intercultural dialogue, human rights and pluralist democracy, to create constructive interpersonal dialogue between people who would normally not have the occasion to speak to each other.

Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u izvodu M34

2012

Mršević Z. (2012):
Presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u korist transseksualnih osoba
Strani pravni život, vol 54, 2: 332-348
Institut za uporedno pravo, Beograd
Vodeći časopis nacionalnog značaja M51
ISSN 0039-2138
COBISS.SR-ID 86244103


Razmatra se medicinska, pravna i društvena situacija transseksualnosti, pojave neprihvatanja sopstvenog pola koja se leči kompleksnim hormonskim i hirurskim zahvatima, a koja je od nedavno zakonski uključena u intervencije finansirane od države. Navode se podaci vezani za rasprostranjenost ove pojave u Srbiji, neshvatanje i nepoznavanje problema društvne sredine i nedaekvatno reagovanje media, diskriminaciju i nasilje kojem su izložene transseksualne osobe, samoubistva i kompleksnost medicinskih intervencija koje vode ka promeni pola. Posebno su naglašena još uvek otvorena pitanja pravnog ideniteta i statusa transseksualnih osoba. Navedene su i četiri značajne presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koje su donete u korist transeksualnih osoba, Gudvin protiv Ujedinjenog kraljevstva, Van Kuk protiv Nemačke, L. potiv Litvanije i Šlumpf protiv Švajcarske. Zaključen je da su zakonske promene u Srbiji tek započele u julu 2011, ali da je neophodno da budu kompleitrane, najbolje kroz donošenje posebnog zakona kojim bi se regilisao status transseksualnih osoba.

Ključne reči: transseksualnost, prilagođavanje pola, presude Evropskog suda za ljudska prava, promena pravnog statusa, nove politike u oblasti transseksualnosti.

Mršević Z. (2012):
Medijski pristup rodno zasnovanom nasilju
Temida, vol 15, 1:101:116
Viktimološko društvo Srbije, Beograd
Vodeći časopis nacionalnog značaja M51
ISSN 1450-6637
COBISS.SR-ID 140099335
UDK 343.98
DOI10.2298/TEM1202101M


Bazirajući svoje istraživanje na kontinuiranom svakodnevno vođenom press clipping-u tokom tri godine, 2009 – 2011, sedam štampanih i dva elektronska medija, autorka daje kvalitativnu analizu tekstova koji se odnose na slučajeve rodno zasnovanog nasilja, sa posebnim osvrtom na najčešće slučajeve porodičnog nasilja u dve godine: 2010 i 2011. Analiziraju se kao prvo dobre strane medijskog pristupa rodno zasnovanom nasilju, posebno njegovu ulogu „duvača u pištaljku“ tj. informisanju o konkretnim slučajevima i o dimenzijama i pojavnim oblicima fenomena o kome je reč. Takođe se navode i najrori momenti koji se sastoje u slučajevima romantiziranog deformisanja stvarnosti i opravdanja nasilja, npr. u 2010 izveštavanje o slučaju Pajčin/Kapisoda a u 2011 izveštavnaje o slučaju Ponjiger. Autorka na kraju skreće pažnju na uznemiravajuću činjenicu naglog prestanka izveštavanja o partnerskim ubistvima žena od sredine oktobra 2011 što ukazuje da se društvenom problemu nasilja verovatno priključuje još i problem ugrožavanja medijskih sloboda.

Ključne reči: transseksualnost, prilagođavanje pola, presude Evropskog suda za ljudska prava, promena pravnog statusa, nove politike u oblasti transseksualnosti.

Mršević Z. (2012):
Street Graffiti – Between Amnesty of Our Children and Moral Panicking
Bezbednost, vol. 54, 2:7-22.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Beograd
Časopis nacionalnog značaja M52
UDK 343+351.74/75(05)
YU ISSN 0409-2953
UDK – 003.6.079 : 177.82 : 364.632 – 053.6


The paper presents a criminological analysis of phenomenology and origin of hate graffiti. The intention of the author is to define its place in the context of hate speech, on one hand but also within the general context of street graffiti, on the other hand. The paper offers an analysis of the motives which are behind the hate graffiti and a presentation of the various categories of the graffiti authors, who are mostly marginalised youngsters. Pre-election campaigns and some other social conflicting moments are identified as the usual periods of intensified graffiti occurrences. The paper presents the cases of the graffiti in Novi Sad and Prijepolje, in terms of comparing one of the biggest cities in Serbia with a small town, but both of multiethnic population. Special attention is paid throughout the paper to the graffiti with hate as their main message and content, calling for violence and discrimination. The emphasis is on the fact that impunity of such graffiti cannot be defended by freedom of speech arguments because hate speech is misuse of such freedom.

Ključne reči: street hate graffiti, youth subculture, alternative narration, vandalism of public property, discrimination, violence, threats, positive validation of hate.

Mršević Z. (2012):
Institucionalni odgovor na starenje stanovništva u Srbiji, 194 - 201
Ed: V.Vukotić, Stanovništvo i razvoj.
Institut društvenih nauka, Beograd.
Rad u tematskom zborniku nacionalnog značaja M45
ISBN 978–86–7093–140-4


Tekst sadrži predstavljanje problema institucionalnog zbinjavanja starih lica u Srbiji u svetlu sve izraženijeg starenja stanovništva i njegovog povećnog osiromašenja. Analiza se osniva na podacima iz istraživanja izvršenog 2010. u trinaest državnih ustanova socijalne zaštite za smeštaj starijih osoba, gerontoloških centara i domova za smeštaj starih lica od strane tima Zaštitnika građana kojim je rukovodila dr Zorica Mršević, tada zamenica Zaštitnika građana za rodnu ravnopravnost i prava lica sa invaliditetom, sa saradnicima. Konstatovana je visoka potražnja za mestima u institucijama te vrste, koja daleko prevazilazi postojeće kapacitete, kao i trend promena sastava korisnika. U celoj Srbiji je sve više, sve starijih korisnika koji su sve manje pokretni ili sposobni da se staraju o sebi. Najveći procenat njih predstavljaju zavisni i poluzavisni korisnici, tako da se tu zapravo radi o institucionalnom smeštaju osoba sa invaliditetom, ili pak hroničnih bolesnika i onih koji se oporavljaju posle operacija. Domovi starih sve su više zdravstvene ustanove, dok stacionarni delovi namenjeni nepokretnim korisnicima postaju najveća odeljenja tih ustanova. Sve su češća i nova odeljenja za tzv. palijativnu negu što je naziv za smeštaj obolelih od teških malignih oboljenja u stradijumu kada je izlečenje praktično nemoguće. Autorka na kraju predstavlja neke od mogućih pravaca razvitka, koji se sastoje kako u povećanju vrsta i kapaciteta vandomskih oblika zbrinjvanja starih, tako i postojećih držvnih institucija kojima predstoje temelje reforme i osavremenjavanja.

Ključne reči: Institucije za smeštaj starih, gerontološki centri, vandomske usluge pomoći starima, aktivno starenje, uvođenje pitanja starenja u sve politike.

Mršević Z. (2012):
Položaj osoba sa invaliditetom kao korisnika ustanova za smeštaj starih, 239 – 247
Ed, Ed., Trkulja J., Rakić B., Tatić D., Zabrana diskriminacije osoba sa invaliditetom
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije
Rad u tematskom zborniku nacionalnog značaja M45
ISBN 978 – 86 – 519 -1231-6
COBISS.SR-ID 189783308


U 2010 godini zamenica Zaštitnika građana dr Zorica Mršević i članovi Stručne službe Zaštitnika građana obišli su 13 gerontoloških centara i domova za smeštaj starih lica, imajući u vidu postojanje određenog broja pritužbi korisnika tih ustanova iz prethodne 2009, uznemirujuće medijske izveštaje o situacijama u pojedinim takvim ustanovama a posebno problem tzv „divljih“ domova, kao i povremene primedbe od strane uprava i zaposlenih u tim institucijama koje su stizale do Zaštitnika građana tokom tekuće 2010 godine. Posećene su sledeće socijalne institucije za smeštaj starih osoba u Republici: Dom penzionera na Bežanijskoj kosi, Dom Karaburma, Voždovac, Dom za stare i penzionere u Smederevu, Gerontološki centar Kruševac, Gerontološki centar Mataruška banja, Gerontološki centar u Šapcu, Gerontološki centar u Kragujevacu, Dom za stare i penzionere u Dimitrovgradu, Gerontološki centar u Kikindi, Gerontološki centar u Subotici, Dom za stare u Surdulici i Dom za stara i odrasla lica u Zrenjaninu. Monitoring je pokazao zasnovanost pritužbi grđana na nizak standard seštaja i tretmana korisnika tih ustanova, njihovu prenaseljenost i nedostatak kapaciteta, nedovoljnost stručno profilisanog osoblja, promenu tipa korisika koja pojava nije praćena promenom tipa organizovanih uslugai sl.

Ključne reči: gerontološki centri, domovi za smeštaj starih lica, prenaseljenost, nedostatak osoblja, promena tpa korisnika, nizak stan dard smeštaja.

Mršević Z. (2012):
Uloga Zaštitnika građana u zaštiti prava osoba sa invaliditetom, 75 - 82
Ed, Ed., Trkulja J., Rakić B., Tatić D., Zabrana diskriminacije osoba sa invaliditetom
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije
Rad u tematskom zborniku nacionalnog značaja M45
ISBN 978 – 86 – 519 -1231-6
COBISS.SR-ID 189783308


Analizirane su tipovi i pojedine aktivnosti Zaštitnika građana tokom 2010 godine u pogledu zaštite prava osoba sa invaliditetom kao i njihov uticaj na poboljšanje položaja OSI u Srbiji. Radi se o tipovima aktivnosti koje su seodvijale u okviru osam kategorija: 1. stalna komunikacija sa udruženjima osoba sa invaliditetom, 2. postupanje po pritužbama građana, 3. aktivnosti u okviru EU Twinning projekta podrške Zaštitniku građana, 4. Podrška Misiji OEBS podizanju kapaciteta Zaštitnika građana ogledala se u podršci u organizovanju tzv dana Zaštitnika građana u Užicu u julu i Kraljevu u septembru, 5. obavljeni su nadzori u ustanovama za smeštaj starih i odraslih lica sa invaliditetom, kao i nanajavljeni nadzori, 6. konferencija “Pravo da donesem odluku – pitanje lišavanja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom u Srbiji “, 7. problemi radnika invalida rada i 8. uputstvo za nediskriminativni govor i ponašanje u službenom diskursu i kontekstu.

Ključne reči: Zaštitnik građana, osobe sa invalidietom, pritube građana, nadzor, radnici - invalidi rada, nediskriminativni govor i našanje.

Mršević Z. (2012):
Pravni i politički aspekti transseksualnosti
Zbornik predavanja Pravo i politika, vol V, 1:64-81
Fakultet za evropske pravno političke studije, Novi Sad
Rad u tematskom zborniku nacionalnog značaja M45
ISSN 1820-7529
UDK 34 (32)


Ovaj tekst sadrzi analizu situacije transseksualnih osoba u svetlu novoprihvaćene obaveza države Srbije (juli 2011) da snosi deo troškova neophodnih za medicinsku promenu pola. Tome su dodati i stavovi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu izraženi u nizu presuda donetih u jednodecenijskom periodu o obavezi država da finasiraju medicinske tretmane prilagođavanja pola kao i da omoguće promenu pravnog statusa u skladu sa operativnim promenama. To baca sasvim novo svetlo na transseksualnost čija percepcija ubrzano izlazi iz kriminalne zone a sve više ulazi u domen ljudskih prava i obaveze države da ih štiti. Jer ljudska prava nisu statična kategorija i obavezuju na stalni razvoj i usvajanje sve većih sloboda individua u društvu. Pravo na život bez nasilja, na izbor sopstvenog imena koje bi se poklapalo sa ličnim doživljajem sopstvenog roda, na privatnost informacija o promenama na telu, na zasnivanje porodice, na dobijanje adekvatnog medicinskog tretmana, i sa time usklađenog pravnog statusa – samo su neki od zahteva trans politika i ljudskih prava trans osoba. Danas društvo polako počinje ponovo da prihvata nekada odbačene i prezrene transseksualce i možda budućnost nosi još više razumevanja i pomoći za osobe koje su rođene kao transseksualci.

Ključne reči: transseksualnost, transrodnost, prilagođavanje pola, pravni status, prekoračenje granica polnih uloga, odluke Evropskog suda za ljudska prava u korist transsexualnih osoba.

Mršević Z. (2012):
Borba protiv grafita mržnje kao deo feminističke eko agende, 223 – 246
Ed. Drezgić, R. Ekofeminizam, nova politička odgovornost
Univerzitet u Beogradu
Institut za filozofiju i društvenu teoriju
Rad u tematskom zborniku nacionalnog značaja M45
ISBN 978-86-82417-33-0
COBISS.SR-ID 192589324


Izlažu se teoretske osnove feminističke akcije i konkretne protiv grafita mržnje. Na početku se analiziraju zakonska rešenja koja se mogu primeniti na sankcionisanje grafita mržnje. Sledi izlaganje o autorima grafita ali i onima koji stoje iza njih, o mržnji i manipulaciji mržnjom, kao i o različitim efektima mržnje i straha. Kontekstualizacija grafita mržnje je neophodna za njihovo tumačenje. Definišu se polazni ekoeministički principi suprotstavljanja govoru mržnje, što su osnova eko feminističke akcije protiv grafita mržnje. Komentarisane su konkrektne situacije borbe protiv grafita mržnje feminističkih grupa u Srbiji 2011. konkretno u Beogradu i Novom Sadu i analizirani njihovi efekti. Zaključak sadrži kritiku što još uvek ne postoji redovan, službeni institucionalni odgovor na grafite mržnje u vidu sankcionisanja njihovih autora i njihovog uklanjanja.

Ključne reči: grafiti mržnje, strah, kontekstualizacija grafita, ekofeministički angažman, beogradske i novosadske aktivnosti protiv grafita mržnje.

Mršević Z. (2012):
Rodno zasnovana diskriminacija u sektoru bezbednosti, 26 – 35
Ur., Odanović G., Bjeloš M., Nezavisni izveštaj o sprovođenju NAP 1325 u Srbiji
Beogradski centar za bezbedonosnu politiku, Beograd
Rad u tematskom zborniku nacionalnog značaja M45
ISBN 978-86-6237-023-5
COBISS.SR-ID 193115916


Analizira se situacija u sektoru bezbednosti kao situacija ekskluzivnog prisustva muškaraca u nekim javnim oblastima delovanja, kao što je tipičan primer policije i vojske, što se dugo vremena se smatralo kao rodno neutralna pojava, ili rezultat „prirodne“ podele uloga a ne kao privilegovanje muškaraca i diskriminsanje žena. Danas je jasno da neutralnost ili „prirodnost“ te vrste ne postoje i da su odsutni zapravo diskriminisani, isključeni, ignorisani i marginalizovani a radni rezuiltati koliko god deklarativno pretendovale na profesionalost, opštost i objektivnost, uvek favorizuju samo one koji su bili prisutni. Ta „neutralnost“ zapravo označava situaciju koja je puna neosnovanih pretpostavki zasnovanih na predrasudama koje favorizuju postojeću nejednakost i neravnopravnost u odnosima polova.

Ključne reči: Zakonska zabrana diskriminacije, sektor bezbednosti, rodno zasnovana marginalizacija, isključenost, fovorizovana nejednakost.

Mršević Z. (2012):
Kriminologija vršnjačkog nasilja, 319 - 342
Ur., dr Goran Marković
Prava djeteta i ravnopravnost polova - između normativnog i stvarnog
Pravni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Istočno Sarajevo.
Rad u tematskom zborniku nacionalnog značaja M45
ISBN 978-999-38-57-25-9


Tekst je kriminološka, fenomenološko-etiološka analiza savremenog momenta vršnjačkog nasilja u Srbiji sa namerom definisanja njegovog mesta u širem društvenom kontekstu porasta nasilja. Bazira se na medijskim izveštajajima u fokusiranom periodu od godinu dana (juli 2011 – juli 2012 godine). Cilj teksta je predstavljanje činjenica vezanih za fenomen vršnjačkog nasilja npr. ukazivanje na uočenu pojava sve mlađeg uzrasta izvršioca koji su najčešće osnovci, grupno zlostavljanje i povećanu brutalnost nasilnih akata, kao i zabrinjavajuću pojavu zataškavanja nasilja od strane školskih vlasti. Na kraju se ukazuje na neke primere dobrih praksi u Srbiji koje imaju preventivno dejstvo.

Ključne reči: Vršnjačko nasilje, škole, nasilne grupe, povećana brutalnost, neophodnost preventivnih mera.

Mršević Z. (2012):
Feminist activities and responsibilities regarding hate speech and crime, 82
The politics of relocation revisited: Gender 2012, 8th European Feminist Research Conference, Budapest, May 17-20 2012.
Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u izvodu M34


Feminist movement nowadays is mostly divided into groups which deal with violence against women and those conducting political activities in promoting gender equality, changing culture of discrimination, and reacting on hate, discriminatory activities. Feminist reactions are usually regular in condemnation of all forms of hate speech knowing that it leads to “acceptable” violent acts. Hate speech namely cannot be acceptable justified as freedom of speech. Inflammatory speech as a worse kind of hate speech is even less acceptable as freedom of media/speech, because this way of communication has stimulating impact leading to direct activities, e.g. hate motivated violence. If tolerated hate speech has tendency to develop in socially acceptable, normal way of communication, leading moreover to acceptance of discrimination of women, marginalized groups of people, LGBT population.

Ključne reči: Hate graffiti, hate speech, inflammatory speech, discrimination, hate motivated violence, feminists activities.

Mršević Z. (2012):
Grafiti kao maloletnički govor mržnje, 319 - 342
Dani maloletničkog pravosuđa, Druga godišnja konferencija Saveta za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima, Beograd, 28-30 maj, 2012.
Saopštenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u izvodu M64
ISBN 978-86-83109-52-4
COBISS.SR-ID 190871820


Cilj ovog rada je bio identifikovanje uzroka nastanka grafita mržnje kao dela omladinske subkulture bunta i njihovih autora kao maloletnika koji uglavnom potiču iz heterogene proleterske mešavine urbanog siromaštva, rasnih i etničkih manjina i drugih marginalizovanih grupa koje karakteriše usporena ili onemogućena socijalna mobilnost. Ukazaće se i na ciljne grupe koje su najšešće meta omladinskih grafita mržnje kao i ironiju cele situacije jer su glavne društvene grupe ciljane tim grafitima (npr. Romi, LGBT populacija, nacionalne manjine i sl), pripadnici vrlo sličnog ako ne i identičnog proleterskog miksa siromaštva, marginalizacije i diskriminacije kao i tvorci grafita. Rad ima za cilj i da identifikuje razloge dosadašnjeg odsustva sankcija za tu specifičnu formu maloletničkog govora mržnje, kao i da ukaže na činjenicu da odsustvo svake mere stvara urbani ambijent mržnje koji se time portretiše kao sredina koja nije u stanju da izađe na civilizovan način sa drugošću drugih.

Ključne reči: grafiti mržnje, omladinska subkultura, homofobija, odsustvo sankcija.

Mentorstvo master radova odbranjenih 2012.g. na Fakultetu za evropske pravno političke studije u Novom Sadu:

1. Marko Jovanović: Sport i nasilje, odbranjen 22 maja
2. Marija Veljković: Rodno nasilje-nasilje nad ženama, odbranjen 22 maja
3. Dragana Mirković: Alternativne krivične sankcije, odbranjen 19 novembra

Recenzije tekstova za časopise u 2012.g.:

1. Sociologija
2. Genero
3. Temida
4. Bezbednost

2011

Mršević Z. (2011):
Ka demokratskom društvu – rodna ravnopravnost,
Institut društvenih nauka, Beograd, 2011, 229 str.
ISBN 978-86-7093-138-1
COBISS.SR-ID 185571340


Ova knjiga je nastala na osnovu autorkinih predavanja, istraživanja i različitih formi objavljenih radova u oblasti rodne ravnopravnosti tokom dvodecenijskog perioda devedesetih i dvehiljaditih. U tom smislu ona je tekstualni most između njenih prvih predavačkih početaka i današnje profesionalne profesorske predavačke i istraživačke aktivnosti. Zahtevati rodnu ravnopravnost, analizirati njenu manjakavost, teoretisati njenu neophodnost, argumentovati pravce razvitka i tražiti njeno dosledno ugrađivanje u pravni sistem, samo na prvi pogled je nesporno. U praksi često nije bilo tako, kao uostalom uvek kada se dovode u pitanje tradicionalni odnosi, podele uloga, odnosi moći, interesi i neprikosnovenost privilegija.

Ključne reči: rodna ravnopravnost, politička participacija, samoorganizovanje žena, EU odredbe o rodnoj ravnopravnosti, nediskriminativni jezik, marginalizovane grupe žena.

Mršević Z. (2011):
Poruke Evrope koje nismo čuli, 103 - 111
Ed: V.Vukotić, Balkan i EU.
Institut društvenih nauka, Beograd.
ISBN 978–86–7093–137-4


Tekst sadrži prezentaciju i analizu vrednosti Evropske unije koje se odnose na rodnu ravnopravnost i prava osoba sa invaliditetom. Pažnja je poklonjena najnovijim dokumentima i događajima iz 2010 godine vezanim za ove dve oblasti kojima medijska i politička javnost nije poklonila nikakvu pažnju. Selektivni pristup evrointegracijskim prioritetima uz totalno ignorisanje gotovo svega drugog sigurno nije najbolji način razumevanja šta članstvo u toj organizaciji stvarno znači. Kao da pitanja rodne ravnopravnosti i prava osoba sa invaliditetom uostalom nisu pre svega nama samima važna, kao da je to nešto na šta na silu treba spolja da budemo uterivani.

Ključne reči: evrointegracijski principi, rodna ravnopravnost, prava osoba sa invaliditetom, odsustvo u medijskoj i političkoj javnosti

Mršević Z. (2011):
Presude Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima porodičnog nasilja, 37 - 51
Ed, Vesna Nikolić-Ristanović i Sanja Ćopić, Prava žrtava EU.
Viktimološko društvo Srbije-VDS. Beograd.
ISBN 978-86-87971-22-6
COBISS.SR-ID 183671564


U tekstu se analiziraju dve nedavne presude Evropskog Suda za ljudska prava donete tokom 2009. godine, Tomašić protiv Hrvatske i Opuz protiv Turske. Države su odgovorne kada propuste da sa dužnom pažnjom spreče nasilje nad ženama, uključujući i nasilje izvršeno od strane privatnih lica, kao i da istraže, krivično gone i kazne to nasilje. Pravo na zaštitu od torture i pravo na život čija je peremptorna pravna priroda jus cogens tipa, zahteva od država primerenu pažnju u pogledu istraživanja i krivičnog progona takvih dela. Odgovornost da obezbedi krivični progon i da spreči nekažnjivost počinioca je na strani države. Time se odgovornost za efektivno vođenje krivičnog postupka premešta sa žrtve na državu i njene organe prinude. Primarna dužnost države je da obezbedi pravo na život stvaranjem adekvatnih krivičnopravnih normi efikasnih u smislu odvraćanja počinioca nasilja, podržanih efektivnim mehanizmom državne prinude za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje prekršioca normi koje sankcionišu nasilje.

Ključne reči: pravo na život, pravo na zaštituod torture, domaće nasilje, dužnost države, Tomašić protiv Hrvatske, Opuz protiv Turske.

Mršević Z. (2011):
Praksa Zaštitnika građana u ostvarivaju i zaštiti socijalnih prava.
Radno i socijalno pravo, vol. 14, 2: 1-20.
Zbornik radova sa Konferencije Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije, održana na Zlatiboru (6-9 oktobra 2010.g.)
UDC 394,2 +364
YU ISSN 1450-5800
UDK: 351.941:364 (497.11)


U prvom delu teksta se daju opšte karakteristike situacije u pogledu ostvarivanja socijalnih prava u Srbiji. Uočeno je da poslodavci, čak i država, često koriste veliku ponudu radne snage da bi zaposlene ucenjivali, namećući im protivzakonite uslove rada. Istovremeno, pravni mehanizmi zaštite radnika – sudovi pre svih, preopterećeni su i zato nedovoljno efikasni. Dalje sledi prikaz pritužbi Zaštiniku građana i njihova struktura u 2009 i 2010 godini. Ukazuje se na rodni aspekt situacije jer siromaštvo, nezaposlenost, diskriminacija u radnim odnosima imaju pol. Zaštitnik građana je delovao je u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, nadzorom nad zakonitošću i pravilnošću postupanja inspekcija rada i drugih organa uprave, saradnjom sa radničkim udruženjima, podnošenjem preporuka nadležnim organima, davanjem javnih saopštenja i korišćenjem prava zakonodavne inicijative, starajući se na taj način o potpunijem i efikasnijem ostvarivanju prava radnika i zaštiti njihovih legitimnih interesa.

Ključne reči: Ekonomska i socijalna prava u Srbiji, talas otpuštanja radnika, načelo ljudske odgovornosti, nedeljivost ljudskih prava, pritužbe Zaštitniku građana, rodni aspekt, posebno pogođene kategorije žena, slučajevi, degradacija žena u tranziciji, delovanje Ombudsmana.

Mršević Z. (2011):
Višestruko diskriminisane grupe žena 14 -20.
U: Petrović D., Mršević Z., Đukić L., Petrušić N., Milutinović Lj., i Pašalić Z:
Socio-ekonomska prava žena. Pravosudna akademija, Beograd.


U tekstu se analiziraja vrste diskriminacije, inviducualna, institucionalna i strukturalna kao i dihotomije, neporedna i posredna, vidljiva i nevidljiva, prvna i faktička diskriminacija. Navode se takođe i najznačajnije karakteristike najznačajnijeg antidiskriminativnih zakona. Analiziraju se posebno društveno, ekonomsko pravne situacije i karakterističke položaja Romkinja i žena sa invaliditetom.

Ključne reči: Vrste diskriminacije, individualna, institucionalna i strukturalna diskriminacija, posredna i neposredna diskriminacija, višestruko diskriminisane grupe žena, Romkinje, žene sa invaliditetom.

Mršević Z. (2011):
Kurikulum: Stručno usavršavanje sudija u oblasti rodne ravnopravnosti 14 - 33
U: Petrović D., Mršević Z., Đukić L., Petrušić N., Milutinović Lj., i Pašalić Z:
Socio-ekonomska prava žena. Drugo izdanje. Pravosudna akademija, Beograd.


Rodna ravnopravnost se analizira u kontekstu postojanja diskriminacije žena koja je zasnovana na rodnim stereotipima i strukturanim oblicima diskriminacije. Takođe se analiziraju i osnovni pravni problemi sa kojima se suočavaju marginalizovane grupe žena kroz slučajeve iz pravosudne prakse Srbije u 2011 godini. Navodi se i distikncija između višestruke diskriminacije i marginalizacije po više odsnova.

Ključne reči: Sudska i tužilačka praksa, slučajevi diskriminacije, višestruko diskriminisane grupe žena, marginalizacija.

Mršević Z. (2011):
Internacionalni aspekti religijskih sloboda 121 - 141
Ed. M. Sitarski, Iščekujući Evropsku uniju: Stabilizacija međuetničkih i međureligijskih odnosa na Balkanu.
Beogradska otvorena škola, Beograd
ISBN 978-86-83411-51-1
COBISS.SR-ID 183791884


Religijske slobode u savremeno doba nisu isključivo unutrašnje pitanje pojedinih država. Pre svega postoji niz međunarodnih standarda predviđenih međunarodnim ugovorima i drugim dokumentima koji regulišu ovu oblast koje savremene države poštuju kako prilikom koncipiranja tako i prilikom praktične primene sopstvenog pravnoregulativnog okvira. Dalje, religijske slobode su takođe redovna tematska komponenta raznih izveštaja i ocena stanja ljudskih prava kao i napretka ostvarenog u tom domenu, kako onih došlih od strane unutrašnjih vlasti, tako i onih čiji su autori međunarodne organizacije ili strane države. To predstavlja drugi važni aspekt internacionalnosti religijskih sloboda. Zbog svoje akuelnosti, jer prezentiraju analizu trenutno postojećeg stanja, smatraju se čak najvažnijim aspektom internacionalnosti religijskih sloboda.

Ključne reči: Međunarodni standardi, verske slobode u međunarodnom pravu, nediskriminacija na osnovu veropispovesti, Evropa protiv ograničavanja

Mršević Z. (2011):
O diskriminaciji žena u sportu, 63 – 66
Ed Višnja Đorđić, Položaj žena u sportu u Vojvodini
Centar za podršku ženama, Kikinda
Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Novi Sad
ISBN 978-86-87681-02-6
COBBIS.SR-ID 265170951


Sport je oblast u kojoj nedvosmisleno postoji vrlo jasna i čak izražena, otvorena diskriminacija žena, još uvek nimalo dotaknuta društvenim naporima i uspesima u smanjivanja diskriminacije žena kao u nekim drugim oblastima, npr. na tržištu rada i politici. Autorka analizira napore koji se kod nas i komparativnopravno ulažu u identifikovanje ove pojave i njeno smanjivanje. Iako su sportski fondovi, sredstva namenjena kako ženama tako i muškarcima, oni se ne dele, muškarci ne žele da izgube privilegiju da o njima ekskluzivno odlučuju oni, pa samim tim ni da dopuste da u sportu postoji ravnopravnost.

Ključne reči: Ženski sport, sportski rezultati, rodni stereotipi, šampionke, diskriminacija

Mršević Z. (2011):
Porodično nasilje i pravni mehanizmi zaštite, 38 - 104
Ed. Dušan Spasić, Seksualno i rodno zasnovano nasilje
Pravosudna akademija, Beograd.


Polazi se od analize nasilja kao kršenja ljudskih prava uz napomenu da žrtve nasilja nisu samo one neposredne, njihove žrtve su sve žene koje se na taj način, zbog nespremnosti društva da ih adekvatno zaštiti, drže u potčinjenosti, srahu, neizvesnosti. Analizira se pravni mehanizi zaštite od porodičnog nasilja sa posebnim naglaskom da je država odgovorna da reaguje u takvim slučajevima. Navode se primeri dobre prakse kao što je postupanje OJT u Zrenjaninu i navode se potrebni pravci promena. Posebna vrednost ovog teksta su rezimei slučajeva porodičnog nasilja sa smrtnim ishodima od 2009 do sredine 2011. godine.

Ključne reči: rodno zasnovano nasilje, porodično nasilje, odgovornost države, smrtni ishod, primer dobre prakse Zrenjanin.

Mršević Z. (2011):
Mehanizmi za rodnu ravnopravnost, 7 - 23
Ed, Dragana Popović, Zbornik predavanja sa kursa Politike rodne ravnopravnosti,
Ženske studije, Beograd
Genero,12/2008 ISSN 1451 2203


Izložene su suštinske činjenice vezane za formiranje i funkcionisanje mehganizama za rodnu ravnopravnost kroz istorijat njihovog nastanka, instrumente međunarodnog prava koji predviđaju pristup demokratiji kroz rodno partnerstvo kao i ciljeve participativnog, ravnopravnog učešće žena i muškaraca u procesima donošenja političkih odluka. U teksu je dat i detaljni pregled nacionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost u nekim evropskim zemljama sa kojima Srbija najčešće komunicira, kao i mehanizama za rodnu ravnopravnost koji postoje u samoj Evropskoj Uniji.

Ključne reči: Mehanizmi za rodnu ravnopravnost, tela u parlamentima i vladama, Evropska Unija, participativna demokratija

Mršević Z. (2011):
Žene u medijima: 2010 u Srbiji, 69 - 95
Ed, Dragana Popović, Zbornik predavanja sa kursa Politike rodne ravnopravnosti,
Ženske studije, Beograd
Genero,12/2008 ISSN 1451 2203


U tekstu se razmatraju medijski sadržaji koji su se tokom jednogodišnjeg perioda 2010 godine odnosili na žene i pitanja rodne ravnopravnosti. Analiza se zasniva na sistematskom presklipingu osam dnevnih, dva nedeljna i B92 i RTSa kao elektronskih medija. Izlaganje je podeljeno u šest poglavlja od kojih je najobimniji naslov Medijski pristup rodno zasnovanom nasilju. Slede Medijski napadi na profesionalne žene, Medijski „biseri“, O čemu mediji nisu izveštavali – izostale su vesti i poruke evropskog ambijenta, Šta ženama nije potrebno u medijima, Pozitivni medijski primeri. Tekst se završava polemički, u vidu Pitanja sa i bez odgovora umesto zaključka. Konstatuje se medijska nevidljivost žena, redovno prisustvo rodno zasnovanih stereotipa, mizoginije, retkost analitičkih tekstova.

Ključne reči: Rodno zasnovano nasilje i stereotipi, napadi na profesionalne žene, zakonsko sakcionisanje govora mržnje, institucionalna reakcija, poruke evropskog ambijenta

Mršević Z. (2011):
Media and gender based violence, 32 - 33
Ed. Vesna Nikolić-Ristanović
Second Annual Conference of the Victimology Society of Serbia
Victims of crime and victims of war: International and national context
Books of abstracts, 24/25 November 2011, Belgrade.
ISBN 978-86-87971-27-1
COBISS.SR-ID 187578380


Predmet rada je medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama i o društvenom kontekstu u kome se ono dešava i položaju žena. Ukazaće se da su mediji svakako dobar i korisan izvor informacija. Donoseći sistematski i kontinuirano informacije, posebno kada se radi o najtežim delima nasilja sa smrtnim ishodom, mediji imaju i vrlo značajnu društvenu ulogu „duvača u pištaljku“ na čemu im svakako treba odati priznanje. Analiziraju se međutim i negativni primeri koji ukazuju na problem da se nasilje tretira najčešće kao pojedinačni, izolovani i privatni problem. Cilj rada je da se ukaže na negativne trendove, kao i pravce moguće korekcije onih elemenata medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama, koji mogu da budu korigovani stručnijim i profesionalnijh pristupom, a, pre svega, eliminisanjem stereotipnog prikazivanja odnosa polova.

Ključne reči: Nasilje nad ženama, mediji, duvači u pištaljku, negativne pojave, rodni stereotipi, nasilje kao privatni problem.

Mršević Z. (2011):
Kriminalci ili žrtve kriminalaca – transseksualne osobe
Revija za kriminologiju i krivično pravo, vol. 49, 2 -3:
ISSN 1820-2969


Izlaže se društvena i pravna situacija transrodnih osoba u svetlu zakonske promene iz jula 2011 godine kojima se po prvi put određuje da troškove promene pola snosi država. Analiziraju se još uvek postojeće predrasude kao i medicinski razlozi zbog kojih je promena pola neophodan i opravdan tretman lica koja se od rođenja osećaju „zarobljeni“ u „tuđem“ telu čiji pol ne odgovara subjektivnom identitetu tih osoba. Pravni status takvih osoba ostaje još uvek pravno nerešen i neophodno je u tom smislu prilagoditi i neke druge propise što je i praksa koja se uočava u nizu presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu da se principijelno, novostečeni pol smatra relevantnim i da se sv dokumenta moraju uskladiti sa sa datom, faktičkom situacijom nastalom posle promene pola.

Mršević Z. (2011):
Promena pola iz medicinskih razloga, str 271 – 283.
Ed. Stevan Lilić,
u: Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije.
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.
CIP –340.137(4-672EU:497.11)(082)
ISBN 978-86-7630-341-0


Razmatra se medicinska, pravna i društvena situacija transseksualnosti, pojave neprihvatanja sopstvenog pola koja se leči kompleksnim hormonskim i hirurskim zahvatima, a koja je od nedavno zakonski uključena u intervencije finansirane od države. Navode se podaci vezani za rasprostranjenost ove pojave u Srbiji, neshvatanje i nepoznavanje problema društvne sredine i nedaekvatno reagovanje media, diskriminaciju i nasilje kojem su izložene transseksualne osobe, samoubistva i kompleksnost medicinskih intervencija koje vode ka promeni pola. Posebno su naglašena još uvek otvorena pitanja pravnog ideniteta i statusa transseksualnih osoba. Navedene su i četiri značajne presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koje su donete u korist transeksualnih osoba, Gudvin protiv Ujedinjenog kraljevstva, Van Kuk protiv Nemačke, L. potiv Litvanije i Šlumpf protiv Švajcarske. Zaključen je da su zakonske promene u Srbiji tek započele u julu 2011, ali da je neophodno da budu kompleitrane, najbolje kroz donošenje posebnog zakona kojim bi se regilisao status transseksualnih osoba.

Ključne reči: transseksualnost, promena pola iz medicinskih razloga, diskriminacija, nasilje, samoubistva, Evropski sud za ljudska prava, pravni status, pravn identitet.

2008

Mršević Z. (2008):
Konstruisanje «moralne panike» i istopolne zajednice (205-215)
Ed: V.Vukotić. Moral i ekonomija.
Beograd, Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka.
ISBN 978- 86-7093-100-9
COBIS, SR-ID 148578828


Tekst predstavlja polemiku sa (ne)opravdanošću pojave moralne panike (pojam koji K. Tompson koristi za široku moralnu osudu kampanjskog tipa) protiv životnih stilova u kojima se kao prihvatljivi javljaju seksualno emotivne zajednice istopolnih partnera a koji se percipiraju kao izraz slabljenja morala i zbog toga kao pretnja opšteprihvaćenom načinu života. Naime istopolne porodične zajednice nisu pogubne za tradicionalne porodične vrednosti niti su odraz promiskuitetnog, antisocijalnog ponašanja, izbegavanja roditeljstva, a još manje negiranja postojanja porodice, iako odudaraju od «modela heteroseksualne» porodične zajednice. One su upravo suprotno, odraz nastojanja neheteroseksualnih osoba da u svojim životima ne budu lišeni porodice, roditeljstva i svega onoga što znači stabilna, monogamna, emotivna/seksualna, društveno i pravno regulisana konvencionalna zajednica. Niz evropskih i drugih zemalja sveta je pravno regulisalo tu pojavu kao odraz zaštite i unapređenja ljudskih prava seksualnih manjina ali i kao meru podsticanja rađanja, uočavajući i priznajući ne male demografske kapacitete takvim zajednicama. Analiza fukcionisanja mehanizama moralne panike, kao današnjeg ublaženog vida srednjovekovnih lovova na veštice (witch hunts) u današnje doba je pokušaj da se racionlnim sredstvima, naučnom kritičkom analizom, uđe u iracionalno polje ljudske prirode natopljeno agresijom, mržnjom i nerpeljivošću. Naučni je zadatak da se otvori prostor za različitost, proširi sloboda i humanizuju odnosi među ljudima.

Ključne reči: Religiozna kampanja, moralna panika, istopolna partnerstva, porodične vrednosti, životni stilovi, humanizacija ljudskih odnosa

Mršević Z. (2008):
Dvostruka diskriminacija invalitkinja kao marginalizovane grupe žena, (srp 41-52, eng 43-56)
Ed: P. Teofilović. Ombudsman protiv dvostruke diskriminacije žena (Ombudperson against double discrimination of women)
Novi Sad, Pokrajinski Ombudsman.
ISBN 978-86-907911-4-9
COBISS. SR-ID 229587975


Dvostruka diskriminacija je termin koji označava da je neka grupa žena diskriminisana prvo kao žene a zatim i kao pripadnice neke marginalizovane grupe. Činjenice života ukazuju na postojanje višestruke diskriminacija. Žene sa invaliditetom su često Romkinje, siromašne stanovnice udaljenih ruralnih krajeva ili gradskih predgrađa, uz neobrazovanje ide i siromaštvo, uz nezaposlenost, nepoznavanje sopstvenih prava, uz ličnu nemoć nedostatak društvenih mehanizama zaštite, uz nasilje negiranje njegovog postojanja, uz sopstveni osećaj krivice odbijanje odgovornosti institucija. Politika i praksa političkog sistema, pravnog sistema, ekonomskih struktura, zvaničnih službi i sl. često predstavljaju barijere u učešću osoba sa invaliditetom. Vrlo često se zaboravljaju sposobnosti ovih osoba. Osobe sa invaliditetom su sistematski isključene iz sfere obrazovanja, zaposlenja, slobodnog vremena i rekreacije.

Ključne reči: Višestruka deiskriminacija, žene sa invaliditetom, sistematsko isključenje, predrasude, fizičko okruženje, upotreba jezika, društveni model tretiranja invaliditeta

Mršević Z. (2008):
Pravna regulativa istopolnih zajednica u Sjedinjenim Američkim Državama (369 – 398)
Ed: J. Ćirić. Uvod u pravo SAD.
Beograd, Institut za uporedno pravo.
ISBN 978-86-80059-56-3


Pažnju javnosti u Srbiji je 2008 privukla odluka Vrhovnog suda Kalifornije da legalizuje istopolni brak, odjeknuvši gotovo isto tako snažno kao nekada sredinom šezdesetih Zakon o građanskim pravima. Na njemu se i bazira ideja jednakih mogućnosti i pravo na odlučivanje o izboru porodičnog života bez diskriminacije. U uvodnom delu teksta se prezentiraju osnovne postavke Zakona o građanskim pravima kao i način njegovog donošenja praćenog kontroverzama, konfrontacijama i dubokom podeljenošću mišljenja. Drugi deo posvećen je počecima pravne borbe za legalizaciju istopolnih zajednica kada je Vrhovnog suda Havaja odlučio da ograničenje zakonskog braka na osobe različitog pola, ne predstavlja javni interes, jer se time bezrazložno diskriminišu osobe istog pola koje žele da sklope brak, kao i njihova deca, koja moraju imati sva prava proizašla iz bračnog statusa njihovih roditelja. Treći deo teksta sadrži činjenice sadašnje situacije u kojoj su se dve američke države, Kalifornija i Konektiket pridružili Masačusetsu u legalizovanju istopolnog braka, dok se u Njujorku zastalo na priznavanju istopolnih brakova legalno sklopljenih na strani ali se još uvek nije došlo do njihove legalizacije u toj državi. Autorka takođe prezentira rezultate najnovijih istraživanja raznih aspekata istopolnog roditeljstva. Na kraju se ukazuje na nesumnjivo značajan demografski potencijal tog oblika porodične zajednice.

Ključne reči: Zakon o građanskim pravima, legalizacija istipolnog braka, Kalifornija, Konektiket, Njujork, Masačusssets, demografski potencjal istopolnih porodica

Mršević Z. (2008):
Istopolne porodice u svetlu dinamike komparativno pravnih promena
Pravni život, vol. 57, 10:385 – 404.
YU ISSN 0350-0500
UDK 34 (497.11)(05)


Nekonvencionalne porodice su deo stvarnosti koji više ne može da se ignoriše tim pre što je dinamika njihovog pravnog priznavanja i regulisanja njihovih posledica jedna od najintenzivnijih pravnih promena današnjice u globalnim razmerama. Fenomen pravnih instituta u nastajanju je izazov koji nudi pravnim teoretičarima burnu i neizvesnu sliku prava koje se formira, pune ambicioznih očekivanja, neizvesne vrednosti stvorenog i još neizvesnije trajnosti krajnjih dometa. Kada je naime, homoseksualnost dekriminalizovana i skinuta sa liste mentalnih bolesti, nije ostalo ništa na čemu može da se bazira nastavak njihovog daljeg tretiranja kao da su kriminalci i bolesnici tj. daljeg pravnog diskriminisanja. Logičan sled događaja je ubrzana dinamika zakonskih promena motivisana ukidanjem raznih aspekata diskriminacije istopolno orijentisanih lica sa idejom opšte pravne normalizacije svih aspekata njihovog građanskog statusa. U tekstu su predstavljene najnovije presude evropskih sudova, zakonske promene statusa istopolnih porodica širom sveta i u Evropi (Norveška, Irska, Češka, Grčka, Mađarska, Švedska) i Sjedinjenim Državama, rezultati nedavno obavljenih istaživanja, kao i nedavni događaji i izjave relevantni za proces prava u nastajanju. Posebna pažnja poklonjena je Irskoj pa je detaljno analizirana ovogodišnja presuda u korist lezbejskog para i inicijativa o ozakonjenju građanskog partnerstva. Od vanevropskih promena najviše pažnje je poklonjeno odluci američke države Kalifornije da ozakoni istopolni brak.

Ključne reči: istopolno roditeljstvo, Norveška, Irska, Kalifornija, izjave političara i dece istopolnih parova, pravni status u nastajanju.

2007

Mršević (2007):
Ka demokratskom društvu – sistem izbornih kvota.
Institut društvenih nauka, Beograd. Pp 285.
ISBN 978-86-7093-115-2
COBIS.SR-ID 139995660


Tekst je podeljen na Opšti i Posebni deo, čemu su dodati zaključci, Proporcija kao način da se kombinuje jednakost i različitost. U prvom, Opštem delu razmatraju se opšta pitanja o kvotama kao i Pitanje kvota izbornog sistema u Evropskoj Uniji. Takođe se analizira i situacija u evropskim zemljama tranzicije i situacija u zemljama Latinske Amerike, gde su kvote globano ocenjujući u najširoj upotrebi, shvaćene kao instrument demokratskih reformi institucija nakon perioda diktatura i masovnih kršenja ljudskih prava. Posebni deo sadrži uporedno pravni pristup problematici uvođenja i funkcionisanja kvota izbornog sistema u 20 zemalja sveta, najviše evropskih, ali takođe i zemalja Latinske Amerike i Azije. Tu je uključena i analiza uvođenja i razvoja primene kvota sistema u Srbiji. Poruka je da isključujući i diskriminatorni mehanizmi postojeći u političkim sistemima i društvenim strukturama treba da budu izbrisani sa namerom da se postigne participativna demkratija i rodna ravnopravnost i donošenju odluka.

Ključne reči: rodna ravnopravnost, kvota izborni sistem, participativna demokratija, izborni sistem, demokratska reforma institucija.

Mršević (2007):
Ka demokratskom društvu – sloboda javnog okupljanja, pravo svih.
Institut društvenih nauka, Beograd, pp. 165
ISBN 978-86-7093-121-3


Analiziraju se međunarodnopravni okvir i definisanje posebnog konteksta ljudskih prava vezanog za seksualnu orijentaciju, kao i istorijski osvrt na nastanak i početke održavanja paradi ponosa u Americi i Evropi. Istorijski osvrt je u konkretnom slučaju pogotovo važan zbog toga što su stara osporavanja i ograničenja ljudskih prava i sloboda ponovo izronila iz mraka prošlosti i kao da su zadobila novi život u pojedinim zemljama evropske tranzicije. Posebni deo se bavi analizom pojedinih sezona ponosa, uglavnom u gradovima Evrope, u posebnom vremenskom okviru koji obuhvata 2006 i 2007 godinu. Radi se o analizi jednog kontroverznog momente razvitka društvenih odnosa u Srbiji u kontekstu potreba unošenja neizbežnih promena i reformi u pravcu približavanja evrpskim integracijama. On je suštinski determinisani društvenim, političkim i pravnim okvirom procesa evropskih integracija u kojima se proučavaju promene i razvitak demokratskih modela društvene i političke kohezije kao i modeli demokratskog razvitka institucija u uslovima promene shvatanja koncepta ljudskih prava.

Ključne reči: sloboda javnog okupljanja, parade ponosa, ljudska prava neheteroseksualnih osoba, protest protiv diskriminacje i nasilja.

Mršević (2007):
Women in the Army as Part of the Gender Mainstreaming Program (UN Resolution 1325), 59-79.
Ed: Uređivački odbor, Žene u vojsci.
Beograd, Institut za strateška istraživanja i Misija OEBS-a u Srbiji.


Analiziraju se potrebe uključivanja žena u obrazovni proces karijerne pripreme za sve armijske strukture sa bezbednosnih, međunarodnopravnih i političkih razloga. Posebnim pažnja je posvećena UN Rezoluciji 1325 koja nalaže povećanje broja žena u postkonfliktnim društvima na svim nivoima odlučivanja što predstavlja jednu od garancija stabilnosti mira.

Ključne reči: Žene u vojsci, školovanje na vojnim akademijama, postkonfliktna društva, procesi donošenja odluka, stabilni mir. UN rezolucija 1325.

Mršević (2007):
Marš ponosa: društveni i ekonomski aspekti, (100-111)
Ed: V.Vukotić. Ekonomija i sociologija.
Beograd, Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka.
ISBN 978-86-7093-117-6
COBIS, SR-ID 140322828


Rad predstavlja istorijat, simboliku, političke i ljudsko pravne aspeke marševa ponosa kao i njihovu nesumnjivu ekonomsku profitabilnost. Tome je konfrontirana još uvek prisutna nespremnost nekih tzv.zemalja tranzicije da prihvate slobodu okupljanja i izražavanja kao legitimno pravo i sopstvenih građana kao i neshvatanje ekonomske i političke profitabilnosti marševa ponosa. A oni u današnje vreme predstavljaju najmnogoljudnije i nesumnjivo najglasnije javno i redovno godišnje izražavanje podrške zaštiti ljudskih prava a protiv diskriminacije. Oni se širom sveta održavaju u okvirima tradicija dugih u ponekim zemljama već dvocifreni broj godina. U većini zemalja tzv “starih demokratija” to je jednostavno miroljubiv, karnevalski, turističko-atraktivan, za organizatore veoma ekonomski isplativ oblik izražavanja protesta protiv diskriminacije koja se još uvek dešava u javnom životu.

Ključne reči: Marševi/parade ponosa, diskriminacija, ljudska prava, roze industrija, prava homoseksualaca, EvroPonos, pravo na okupljanje i izražavanje mišljenja, Kameni zid.

Mršević (2007):
Funkcionisanje kvota izbornog sistema, Glasnik Advokatske komore Vojvodine, vol. 79, 3-4:84-97.
YU ISSN 0017-0933
UDC 342.821-055.2(497.7) 342.821-055.2(439)


U tekstu se analiziraju slučajevi funkcionisanja kvota izbornog sistema u dve zemlje regiona, Mađarskoj i Makedoniji. I mađarski i makedonski slučaj unutarpartijskih kvota dokazuju da ta vrsta kvota ne donosi očekivane promena, ali i da su zakonski obavezne kvote u vidu jednostrukih kvota takođe deficitarna mera. Studija ta dva regionalna slučaja jasno dokazuju da su samo zakonske, “duple” kvote neophodne ako se stvarno želi efikasno i relativno brzo promeniti eksluzivno jednorodni sastav predstavničkih tela. Nefunkcionalnosti kvota proističu uglavnom iz nedosledno zakonski artikulisanog kvota sistema, tj. ili nema obaveznosti, ili izostaje primena u nacionalnim dimenzijama, ili pak, pored procenta nije determinisano mesto na kandidacionim listama. Mađarski i makedonski primer jasno ilustruju te nedostatke u funksinonisanju kvota sistema kada je u te dve zemlje njegova izgradnja ostala nedorečena i nezavršena dok je broj žena u njihovim predstavničkim telima među najnižim u Evropi. Primer kvota sistema koji postoji u Srbije je tim važniji u regonalnim dimenzijama a njegovo dosledno poštovanje i primena postaje regionalni primer funkcionisanja.

Ključne reči: kvota izborni sistem, manje zastupljen pol, vrste, rodno zasnovana diskriminacija, duple kvote, Makedonija, Mađarska

Mršević (2007):
Kvota izborni sistem kao način postizanja deskriptivne i supstancijalne parlamentarne zastupljenosti žena, Sociološki pregled, vol. 41,1:57-72.
YU ISSN 0085-6320
UDK 316*
UDK 328.124


Analiziraju se problemi nedovoljne brojčane zastupljenosti (deskriptivna zastupljenost) žena u parlamentima i mogućnosti za njihovu suštinsku, (substantivnu zastupljenost). Pod tim drugim pojmom se podrazumevaju doprinosi parlamentarki poboljšanju vođenja «ženske» politike, odnosno politike zastupanja specifičnih interesa žena. Put od kvantitativnog aspekta prisustva žena u parlamentima do dobijanja na kvalitetu je obrađeno u delovima Povećanje broja i postizanje kvaliteta, Pitanja o ženskoj političkoj efikasnosti, Kriterijum promena i Unutarparlamentarne aktivnosti žena. Deo Ženska pitanja i ženske perspektive definišu razliku između ta dva aspekta aktivnosti parlamentarki. Naime, ženska pitanja su pitanja koja uglavnom pogađaju ženski deo stanovništva, fizički (npr. snimanje raka dojke, reproduktivna prava) ili socijalno (npr. polna ravnopravnost ili politika o brizi o deci). Ženske perspektive su pak ženska viđenja svih političkih pitanja.

Ključne reči: manje zastupljen pol, deskriptivna zastupljenost, substantivna zastupljenost, politička efikasnost žena, kvota izborni sistem, ženska pitanja i ženske perspektive

Mršević (2007):
Ljudska prava i seksualna orijentacija, (187-204)
Ed: M. Rašević, Z.Mršević. Pomeramo granice.
Beograd, Institut društvenih nauka.
ISBN 978-86-7093-119-0
COBISS. SR-ID 144017932


Svet je postepeno prihvatao da individualna ljudska bića imaju različite polove, rasna ili etnička porekla i različita religijska uverenja, i da se te razlike moraju poštovati ali i dalje se svuda ne prihvataju dva druga aspekta ljudske različitosti: da ljudi imaju različite seksualne orijentacije i različite rodne identitete; da dve žene ili dva muškarca mogu da se vole i da identitet osobe, ženski, muški ili nijedan, nije uvek determinisan vrstom tela u kojoj je osoba rođena. Povezanost građanskih i političkih, kao i ekonomskih, društvenih i kulturnih prava, pokazuju da su seksualna prava i rodna ravnopravnost nerazdvojni deo zaštićenih prava. Analiziraju se postojeći međunarodnopravni okviri ljudskih prava i pravnog statusa homoseksualnih osoba sa posebnim osvrtom na specifičnosti evropske situacije. Takođe se izlažu dosadašnja postignuća u domenu ljudskih prava LGBT osoba kao i postojeći zahtevi za ostvarivanjem i unapređivanjem njihovih ljudskih prava.

Ključne reči: prava LGBT osoba, Rezolucija protiv homofobije, dokumenta UN i EU, sloboda izražavanja, okupljanja i udruživanja, antidiskriminacioni program, Montrealska deklaracija, Principi Džogdžakarte.

Mršević (2007):
Sloboda javnog okupljanja – pravo svih.
Pravni život, vol. 56, 14:691-706
YU ISSN 0350-0500
UDK 34 (497.11)(05)


Sloboda mirnog okupljanja služi interesima demokratije i ključna je u stvaranju tolerantnog društva u kojem grupe sa različitim i/ili suprotnim uverenjima, praksama ili politikama mogu da mirno egzistiraju zajedno. Tu slobodu treba svi podjednako da uživaju. Kod regulisanja slobode okupljanja, relevantne vlasti ne smeju da diskriminišu nijednog pojedinca ili grupu po bilo kom osnovu kao što je rasa, boja, pol, jezik, vera, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, svojina, rođenje, seksualna orijentacija ili drugi status. Dužnost države da štiti mirno okupljanje je od posebnog značaja tamo gde se osobe koje održavaju ili pokušavaju da održe okupljanje zalažu za nepopularno mišljenje, jer to može povećati verovatnoću za nasilno suprotstavljanje. U tekstu se kao primeri za ovogodišnje evropske parade ponosa, najmasovnija savremena okupljanja sa svrhom zaštite ljudskih prava koriste parade održane u Madridu, Hamburgu, Berlinu, Londonu, Rimu, Parizu, Atini, Beču, Malti, Varšavi i Rigi.

Ključne reči: Parade ponosa, javno mirno okupljanje, borba protiv diskriminacije i nasilja, ljudska prava, ovogodišnji EU primeri

Mršević (2007):
Italijanski mehanizmi za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti.
Temida, vol.10, 3:51-61
YU ISSN 1450-6637
UDK 343.


Mehanizmi za rodnu ravnopravnost su institucije i zakoni kojima se reguliše rad institucija ili različite procedure sa ciljem ostvarivanja rodne ravnopravnosti na državnom, institucionalnom nivou. Italijanski mehanizmi za rodnu ravnopravnost razvijani uglavnom tokom devedesetih pod neposrednim uticajem zahteva članstva u Evropskoj uniji smešteni su u evropski kontekst. Mehanizmi za rodnu ravnopravnost već više decenija predstavljaju redovni deo nacionalnog institucionalnog ambijenta evropskih država ali i EU institucija, Evropskog Parlamenta i evropske Komisije. Kao najčešći elementi nacionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost postoje parlamentarni odbori i vladina tela, pri čemu su parlamentarna tela češća. Esencija akumulirane evropske institucionalne mudrosti je u postojanju diversifikovanih tela za rodnu ravnopravnost a ne njihova po svaku cenu, uniformnost

Ključne reči: Italijanski mehanizmi za rodnu ravnopavnost, istorijat nastanka, evropski kontekst, jednake mogućnosti na tržištu rada.

2006

Mršević (2006):
Zakonski okvir za mere pozitivne diskriminacije: kvota sistem, 80-86
Ed: Zorana Šijački, Ka Zakonu o ravnopravnosti polova.
Novi Sad, Pokrajinski Zavod za ravnopravnost polova.
ISBN 86-86259-00-6
COBISS.SR –ID 209992967
CIP: 305-005.1/.2(094.5.972)
Recenzenti
: Marina Blagojević,
Mirjana Dokmanović


Postoji niz mehanizama kojima se može povećati prisustvo žena u političkom životu koji se imali različit nivo efikasnosti u pogledu postizanja toga cilja. Među njima se najčešće spominju reforme političkih partija, kvote i neke druge mere afirmativne akcije, treninzi i obuke u političkim veštinama i povećanju svesti o pitanjima rodne diskriminacije, formiranje ženskih sekcija (foruma) unutar partijskih struktura, kao i razvitak ženskih političkih organizacija. Povećano učešće žena u političkim procesima donošenja odluka ne svodi se na puko povećanje broja žena u sastavu tih tela već se smatra da je neophodno "efektivno feminizirati politički prostor" što znači da je neophodno istovremeno jačati ženski pokret i lokalne institucije/mehanizme za rodnu ravnopravnost, kao i održavati proces lobiranja kao uspostavljeni, permanentni dijalog sa etabliranim strukturama moći.

Ključne reči: Kvote, partijske kvote, ženski forumi, feminizirani politički prostor, mehanizmi za rodnu ravnopravnost.

Mršević (2006):
Pravni i institucionalni okviri nasilja prema istopolno orijentisanim osobama, 49-57
Ed: Dragana Vučković, Istraživanje o nasilju nad LGBTTIQ populacijom u Srbiji.
Beograd, Labris.
ISBN 86-904143-6-3
COBISS.SR-ID 129104396
CIP: 341.231.141-055.3
342.726-055.3
316.837-058.6


Pravni akti, a naročito Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama daju najširi okvir antidiskriminacionoj politici zemlje ali ne predviđaju eksplicitno zaštitu od diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije. Tako je npr predvidjeno da je ljudsko dostojansvo neprikosnoveno kao i da svako ima pravo na slobodan razvoj svoje ličnosti. Zabranjena je i diskriminacija navođenjem da su svi pred zakonom jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije. Inače 2005 se označila kao godina prekretnica u zakonskom smislu jer je tada doneto čak četiri zakona koja eksplicitno sadrže zabranu diskriminacije na osnovu seksualnog opredeljenja: Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o javnom informisanju, Zakon o radu i Zakon o radiodifuziji.

Ključne reči: Seksualna orijentacija, zabrana diskriminacije, ljudsko dostojanstvo, direktna i indirektna diskriminacija, antidiskriminativne zakonske odredbe

Mršević (2006):
Implementing Quotas: Legal Reform and Enforcement in Serbia and Montenegro, 48-53
Ed: Francesca Binda and Julie Ballington, The Implementation of Quotas: European Experiences.
Recenzija: Lene Hjelm Wallen
IDEA (International Institute for Democracy and Electoral Assistance),
Stockholm, Sweden
ISBN 91 85391-63-8


Analizira se uticaj kvota sistema u društvima muške dominacije, gde su se kvote do sada pokazale kao veoma efikasno sredstvo u brzom povećanju učešća žena na mestima političkog donošenja odluka i povećanju broja žena političkih liderki. A društva muške dominacije karakterišu se osnovnim tipom društvenih odnosa u kojima daleko neproporcionalno veći deo društvene moći, društvenog bogatstva, vlasti i ugleda pripadaju muškarcima. Kvote se mogu koristiti kao tzv. partijske kvote koje se primenjuju u pogledu sastava svih unutarpartijskih organa i funkcija, kao i zakonske kvote koje regulišu sastav izbornih lista kandidata. Oba tipa kvota sistema su se pokazali odličnim kako u zemljama u kojima je učešće žena u političkom životu veoma nisko tako i u onim zemljama u kojima je već došlo do izvesnog prodora žena na političku scenu.
Analizira se prva primena kvota u Srbiji na lokalnim izborima 2004.

Ključne reči: Kvota izborni sistem, muška dominacija, zakonske kvote, partijske kvote, liderke, loklani izbori u Srbiji.

Mršević (2006):
Mesto kvota izbornog sistema u procesima demokratizacije institucija i društva,
60-69
Ed: Nataša Perišić-Pavlović, Žene to mogu, Kako skrojiti politiku jednakih mogućnosti.
HORA, Valjevo.


U mnogim delovima sveta je primećeno da intenzivirani procesi demokratizacije nisu istovremeno praćeni značajnijim porastom broja žena na mestima odlučivanja u ekonomskoj i političkoj oblasti i drugim javnim strukturama društva. To je naročito slučaj ako se radi o vodećim političkim pozicijama. Ukazuje se, bazirano na činjenicama i praksi, da se broj žena može povećati samo zakonski, uvođenjem neke od obaveznih mera afirmativne akcije u izborni sistem, kao što su kvota sistem, tvining, ziping ili sistem užeg izbora ženske liste. Za sve njih se kao opšti, generični pojam koristi termin «kvote». Kvote su najrasprostranjeniji sistem primenjen u raznim oblicima uglavnom u kontinentalnim evropskim državama dok se ostali pomenuti sistemi sreću u britanskoj praksi izbornih afirmativnih mera.Efikasnost kvota sistema se ogleda u upravo u tom brzom omogućavanju najsposobnijim ženama pristup najvišim političkim pozicijama i takođe u onemogućavanju njihovog eliminisanja zbog nasleđenih kulturoloških predrasuda i stereotipa.

Ključne reči: Kvota sistem, neproporcionalna zastupljenost žene, mesta odluičivanja, demokratizacija, eliminisanje predrasuda, omogućavanje najsposobnijim ženama pristup političkim pozivijama.

Mršević (2006):
EU ekonomski i politički ambijent i princip jednakih mogućnosti, 338-350
Ed: V.Vukotić, Biznis i država.
Institut društvenih nauka, Beograd.
ISBN 86-7093-110-9


Razvijen parlamentarizam i višepartijski sistem, slobodni mediji, vladavina prava i nezavisno pravosuđe, rodna ravnopravnost, i sl. elementi su demokratske zgrade koji ne mogu efikasno i potpuno da se realizuju upravo bez principa jednakih mogućnosti. Princip jednakih mogućnosti (equal opportunity) praktično znači da svako ljudsko biće treba da ima jednaka prava i mogućnosti da unapredi sopstvene talente i vrline, i da mora da postoji jednako plaćanje za jednake poslove. Taj princip ne briše nejednakosti između nejednakih, već izjednačava početne mogućnosti svima da se bore za bolje mesto na lestvici društvenih vrednosti, dakle on zapravo uvažava postojanje nejednakosti kao očigledne i neizbežne. Analiziraju se važeća EU dokumenta koja regulišu princip jednakih mogućnosti i rodne ravnnopravnosti na EU tržištu. Pažnja je posebno poklonjena pravnim aktima Evropske unije koji regulišu tri posebno važne oblasti koje regulišu ravnopravnost polova: a) Jednaka zarada za rad jednake vrednosti; b) Posebna zaštita trudnih radnica, materinstva i roditeljskog odsustva (odsustvo radi brige o detetu); i c) Afirmativna akcija

Ključne reči: Princip jednakih mogućnosti, EU tržište, politička participacija, afirmativna akcija, EU dokumenta, ravnopravnost polova, eliminacija žarišta društvenih konflikata, društvena pravda, demokratija.

Mršević (2006):
Evropa i mi – kako protiv diskriminacije, 95-124
Ed: Ljiljana Živković, Čitanka, od A do Š o lezbejskim i gej ljudskim pravima.
Labris, Beograd.
ISBN 86-904143-8-X
COBISS.SR-ID 131791884


Nema ni jedne oblasti zaštite ljudskih prava koja se u poslednje vreme toliko brzo menjala i poboljšavala kao što je oblast zaštite i unapređivanja ljudskih prava homoseksualnih lica oba pola u Evropi. Neke od najvažnijih prava koja homoseksualnim licima moraju da budu garantovana kroz pravne sisteme i institucionalnu praksu evropskih zemalja na razne načine su dopunjavana, koordinirana i sistematski razvijana:
Izlađu se prava na jednaki pravni tretman, na zaštitu od diskriminacije, na porodicu i zaštitu te porodice, na socijalnu sigurnost, na zdravlje i na imovinu. Veoma mnogo je urađeno u poslednje vreme u zemljama Evropske Unije (kao i u Švajcarskoj i Norveškoj koje geografski pripadaju Evropi ali formalnopravno nisu članice Unije) u tom pravcu i praktično svaka godina donosi novine i dodaje nove elemente u izgrađivanju i kompletiranju sistema pravne jednakosti homoseksualaca. Predstavljeni period je vreme vrlo živih i raznovrsnih promena u pogledu dopunjavanja pravne regulative jednakog tretmana homoseksualnih lica u Evropi.

Ključne reči: Prava homoseksualnih osoba, Evropa, jednak tretman, zaštita od diskriminacije.

Mršević (2006):
Izborni kvota sistem kao globalni mehanizam socijalne inkluzije, 133-146
Ed: Dragan Popadić, Uvod u Mirovne studije, II tom
Grupa Most, Beograd
ISBN 86-7184-016-6
COBISS.SR-ID 133808140


Analiziraju se primeri Brazila i Meksika gde su periodi autokratije i suspenzije građanskih prava, kao i u drugim latinoameričkim državama, smenjeni periodima redemokratizacije društva i institucija ujedno su predstavljali vreme porasta broja i uticaja žena u političkom životu i predstavničkim telima, kao što ilustruju. Te najmnogoljudnije latinoameričke zemlje sa ukupno 300 miliona stanovnika, predstavljaju ujedno i paradigmu napora toga regiona da kroz demokratske mehanizme ostvari i učvrsti demokratski ideal što šire društvene inkluzije kao najefikasnije prepreke pojavi društvenih konflikata svih vrsta. Demokratija kao institucionalna stvarnost uslovljena je postojanjem takvog oblika vladavine koji sadrži niz demokratskih, inkluzivno integrišućih, institucionalnih tehnika političkog odlučivanja. Inkluzivni mehanizmi posebno oni koji pomažu integrisanje tradicionalno isključenih društvenih slojeva u procese političkog odlučivanja spadaju u efikasne i dokazane savremene mehanizme institucionalne demokratizacije. Njihov ratio je pre svega u gašenju «večitih» žarišta društvenih sukoba.

Ključne reči: Brazil, Meksiko, redemokratizacija, participativna demokratija, inkluzivni mehanizmi, smirivanje žarišta konflikata.

Mršević (2006):
Zločin mržnje kao ekstremna manifestacija diskriminacije, 89-103
Ed: Dragan Popadić, Uvod u Mirovne studije, II tom
Grupa Most, Beograd
ISBN 86-7184-016-6
COBISS.SR-ID 133808140


Zločin mržnje predstavlja najpodmukliju manifestaciju netolerancije i diskriminacije, na osnovama rase, pola, jezika, religije ili uverenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, seksualne orijentacije, invalidnosti ili drugih sličnih osnova. Ti nasilni izrazi diskriminativnih predrasuda mogu uzeti oblike uvreda, napada, ubistva, pretnji ili uništenja imovine, kao što su paljevine, vandalizam, skrnavljenje. Ovaj termin se koristi da obuhvati nasilne manifestacije netolerancije i diskriminacije koje nanose štetu pojedincima, njihovoj imovini i grupe koje same sebe identifikuju kao muslimane, Arape, Jevreje, afričke ili arapske doseljenike, Rome, homoseksualce.

Ključne reči: Zločin mržnje, govor mržnje, netolerancija, diskriminacija, vandalizam, skrnavljenje.

Mršević (2006):
Mesto i značaj kvota izbornog sistema: iskustva Francuske i Norveške,
Pravni život, vol. 55, br. 12, str. 1057:1072
YU ISSN 0350-0500
UDK 34 (497.11)(05)


U Francuskoj postoji paritetni izborni sistem od 2000 godine koji nalaže da kandidacione izborne liste moraju da sadrže podjednak broj kandidata oba pola a u Norveškoj se već decenijama izgrađuje i poboljšava proces kandidovanja baziran na unutarpartijskim kvotama. I jedan i drugi pristup, i zakonski naređene kvote paritetnog tipa i dobrovoljno prihvaćene unutarpartijske kvote, motivisani su nastojanjem da se popravi tradiconalno slaba predstavljenost žena na mestima donošenja političkih odluka. Žene čine naime polovinu glasačkog tela ali oko 10% izbornih političkih tela, što je rezultat tradicije, istorijski nasleđene diskriminacije i stereotipnih rodnih uloga, društvenih položaja i očekivanog ponašanja koje sve okolnosti odstranjuju žene iz političke glavne struje jedne zemlje. U obe analizirane zemlje postoji široko postignut društveni konsenzus da se taj problem mora rešavati ali dileme i nedoumice nastaju kod primenjenog metoda kao i neodvojivosti političkog života od poslovno/profesionalnog i privatnog domena. Iako se kvote primenjuju u različitim pravnim i političkim ambijentima gde u Francuskoj postoji princip nedeljivosti kategorije građana a u Norveškom princip grupnog predstavljanja, jasno je da oba efikasno vode ka željenom povećanju broja žena, čemu doprinosi stabilnost demokratskih institucija obe zemlje.

Ključne reči: Izbori, predstavljenost žena, Norveška, Francuska, kvote, paritet, demokratske institucije.

Mršević (2006):
Izborni kvota sistem u Latinskoj Americi: Brazil i Kostarika, Strani pravni život, vol, 44, br.1-3, str. 224-244.
ISSN 0039 2138
UDK 342.8(81)


Analiziraju se primeri Brazila i Kostarike, latinoameričkih zemalja u kojima se iako relativno dugo u upotrebi, kvota izborni sistem nije u potpunosti poštovan zbog nedostatka jasnih pravnih mehanizama za njihovu praktičnu implementaciju, prinudnu primenu i sankcije za nepoštovanje (dugo diskutovani problemi tzv. skraćenih lista u Brazilu i izglednosti izbornih mesta u Kostarici). Ali u obe zemlje broj izabranih žena porastao je na svim nivoima zahvaljujući kvota sistemu iako su rezultati još uvek nezadovoljavajući. Primećeno je i pravilo da njihov broj opada kako raste nivo predstavničkog tela kao i da one imaju veću podršku u levo orijentisanim i manjim partijama. Postojanje i aktivnosti institucionalnih, nacionalnih tela za rodnu ravnopravnost doprinosi poboljšanju funkcionisanja kvota izbornog sistema. Takođe se dokazuje pravilo koje je kao praksa uočena i u evropskim zemljama, da povećano prisustvo već izabranih žena u predstavničkim telima dovodi do aktivnosti institucionalizacije, legalizacije i stabilizacije toga povećanja.

Ključne reči: Uvođenje kvota izbornog sistema, partijske kvote, Brazil, Konstarika, izborna izglednost, skraćene liste, nacionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost, žene u političkom životu.

Mršević (2006):
Kvota izborni sistem u procesu širenja Evropske unije, Arhiv za pravne i društvene nauke, vol, XCIII (43), br. 3-4, str. 1581-1612.
YU ISSN 0004-1270


U tekstu se analizira proces evropskih integracija sa aspekta uvođenja participativne demokratije i neophodnog povećanja za sada nedostatne političke participacije žena kroz moguću primenu nekog oblika kvota izbornih sistema. Iako uvođenje zakonom predviđenih obaveznih izbornih kvota nije formalni preduslov za pristupanje EU-u, značajna politička participacija žena postignuta kvotama u zemljama članicama jeste deo demokratskog EU političkog ambijenta. S tim u vezi se razmatraju karakteristike perioda političke tranzicije u zemljama Istočne i Centralne Evrope ka višepartijskim, demokratskim društvima. Kao moguće paralele pominju se i neka iskustva Latinske Amerike gde postoji najšira moguća primena izbornih kvota uvođenih u procesima renovacije demokratije.

Ključne reči: EU politički ambijent, evropske integracije, participativna demokratija uloga kvota izbrnog sistema u društvenoj renovaciji.

2005

Mršević (2005):
Kvota izborni sistem u zemljama tranzicije i evropska perspektiva, Prava čoveka, 1-2, 83:105, ISSN 1451-1525


Rodna ravnopravnost se dovodi u vezi sa suštinskim idejama o kvalitetu ljudskog života, društvene pravde, ljudskih prava i prirode demokratije. Uključivanje oba pola u kreiranje politike vodi ka adekvatnijim odlukama koje bolje odgovaraju različitom sastavu stanovništva i tako unapređuju bolju raspodelu javnih sredstava. Analizira se paritetna demokratija kao neophodan pravac kretanja demokratije u Evropi, kao pojam koji označava paritetnu zastupljenost žena i muškaraca u telima za donošenje političkih odluka. Paritetna demokratija se bazira na osnovnoj ideji da je suština ljudskosti njen dualitet jer se sastoji od ženske i muške komponente, pa da prema tome, žene i muškarci moraju da budu predstavljeni podjednako gde god se donose odluke koje se tiču njihovih života.

Ključne reči: rodna ravnopravnost, ljudska prava, prticipativna demokratija, kvota izborni sistem

Mršević (2005):
Izborni kvota sistem u Srbiji, 71-78
Ed: Snežana Jakovljević. Kako skrojiti politiku jednakih mogućnosti, Žene to mogu
Kruševac, Peščanik


Primena kvota sistema u Srbiji je u fokusu ovoga rada u kome se analizira uvođenje kvota za lokalne izbore i diskusije koje su se vodile pre njihove primene na lokalnim izborima. Prezentira se i obaveznost sistema kroz analizu zakonskih odredaba kao i sledeći korak uvođenja kvote za sledeće izbore za Narodnu skupštinu. Detaljno se prezentira strategija ženskih organzacija, podrška političkih partija i građanskog društva uvođenju izbornog kvota sistema u Srbiji. Na kraju se navode i rezultati istraživanja stavova različitih grupa žena (studentkinje, političarke, profesionalke, aktivistkinje nevladinih organizacija i sl) o uvođenju kvota gde jasno dominira pozitivan stav o prihvatljivosti kvota uz manje pozitivan stav o sopstvenoj političkoj promociji tim putem.

Ključne reči: Lokalni izbori, izbori za Narodnu skupštinu, podrška političkih partija, ženski pokret, političarke.

Mršević (2005): Rodna analiza kao sredstvo povećanja učešća žena u javnom životu, 51-57
Ed: Snežana Jakovljević. Kako skrojiti politiku jednakih mogućnosti, Žene to mogu
Kruševac, Peščanik


Rodna analiza je analitički pristup društveno kontruisanim razlikama između žena i muškaraca kao dinamičkoj kategoriji promenljivoj u različitim vremenskim periodima. Naročito se podvlači razlikovanje od bioloških razlika koje su nepromenljive, dok se rodne razlike menjaju kroz istoriju, kulturu i sa promenom društvenih uslova. Ovakav pristup omogućava bolje razumevanje uzroka društvenih nejednakosti i na njima zasnovane diskriminacije kao i načine njihovog prevazilaženja.

Ključne reči: Rodna kategorija, društveni konstrukt, biološke razlike, rodno zasnovana diskriminacija, društvene promene.

Mršević (2005):
Rodna analiza kao sredstvo u borbi protiv mizoginije, 86-96,
Ed: Marina Blagojevic: Mapiranje mizoginije u Srbiji, diskursi i prakse (II tom),
Beograd, Asocijacija za zensku inicijativu
ISBN 86-83371-06-9


U radu se prezentira analiza razlikovanja pojmova pol i rod jer je neophodno razumeti da je sve što rade žene i muškarci, sve što se od njih očekuje, i kriterijumi ocenjivanja njihovog ponašanja, sa izuzetkom njihovih bioloških funkcija, društveno uslovljeno. Kao takvo, ono je promenljivo svesnim naporima koji prate različite društvene i kulturne promene, kao što su npr. procesi društvene i političke egalizacije i demokratizacije.

Ključne reči: Pol, rod, društvene promene, procesi društvene demokratizacije, kulturne promene.

Mršević (2005):
Lezbejska usamljenost, 518-527
Ed: Marina Blagojević: Mapiranje mizoginije u Srbiji, diskursi i prakse (II tom),
Beograd, Asocijacija za zensku inicijativu
ISBN 86-83371-06-9


Diskriminisani položaj vulnerabilnih grupa žena najbolje se ogleda kroz analizu parametara njihove društvene prihvatljivosti i socijalnih distanci prema njima. Kod lezbejki se javlja usamljenost češće i u težem obliku no što je slučaj kod opšteg fenomena ženske usamljenosti i uslovljena je odbacivanjem njihovog životnog stila od strane opšte populacije, kao i uskošću i zatvorenošću lezbejskih krugova. Starenje i život u malim sredinama čini situaciju lezbejske usamljenosti još težom.

Ključne reči: Lezbejska usamljenost, diskriminisanje istopolno orijentisanih žena, ženska usamljenost, lezbejski krugovi, vulnerabilne žene.

Mršević (2005):
Uvođenje i funkcionisanje izbornog kvota sistema u Britaniji, Pravni život, vol. 54, br. 5-8, str. 145-163
YU ISSN 0350-0500
UDK 34 (497.11)(05)


U Britaniji se od kraja devedesetih primenjuje kvota sistem od strane političkih partija za selekciju partijskih kandidata. Kvote, tvining i ziping, kao specifične mere britanskog kvota sistem, najšire primenjene od strane Laburističke partije, pokazale su se kao izuzetno efikasan način kojim je povećano prisustvo izabranih žena. Kvota izborni sistem je koincidentalno počeo da se primenjuje u periodu devolutivne rekonstrukcije i decentralizacije britanske države i osnivanja regionalnih parlamenata Škotske i Velsa. Povelja o polnoj diskriminaciji kandidata za izbore, kao zakonska regulativa doneta 2002, legalizovala je partijsku primenu kvota sistema kao opravdanu meru pozitivne diskriminacije. Osim za nacionalne izbore, kvote su dozvoljene i za izbore za Evropski parlament.

Ključne reči: kvota izborni sistem, Laburistička partija, tvining, devolucija, škotski Parlament, Narodna skupština Velsa, deskriptivna i supstancijalna zastupljenosti žena, “brzi put”, gender mainstreaming

Mršević (2005):
Žensko zdravlje – društveni, politički i međunarodnopravni aspekti, Pravni život, vol. 54, br. 9, str. 499-514
YU ISSN 0350-0500
UDK 34 (497.11)(05)


Žensko zdravlje se analizira kroz holistički pristup koji uzima u obzir sve činjenice društvenog položaja žena a ne samo specifičnosti vezane za ženske reproduktivne organe i funkcije. U tom kontekstu se pominju naročito faktori nasilja, siromaštva i opšte društvene diskriinisanosti žena. U tekstu se takođe analiziraju i međunarodna dokumenta koja predviđaju određene obaveze država u pogledu ostvarivanja ženskog zdravlja.

Ključne reči: žensko zdravlje, holistički pristup, rodno zasnovano nasilje, feminizacija siromaštva, CEDAW.

Mršević (2005):
Pravna ravnopravnost kao neophodni elemenat suzbijanja diskriminacije, 107:125
Ed: Radenka Grubačić: Čitanka, Edukacija medija, omladinskih i nevladinih organizacija za ljudska prava o lezbejskim ljudskim pravima
Beograd, Labris
ISBN 86-904143-3-9
COBISS.SR-ID 126242060


U tekstu je data pravna i politička analiza dvadeset meseci jednakog tretmana homoseksualnih lica u Evropi u periodu maj 2003-januar 2005 kroz kalendar najvažnijih zbivanja. U tekstu je takođe analizirana praktična situacija primene nekih od osnovnih prava kao što su npr. pravo na jednaki pravni tretman, na zaštitu od diskriminacije, na porodicu i zaštitu te porodice, na socijalnu sigurnost, na zdravlje i na imovinu. Evropa prvi put u 1500 godina nema više zakone koji zabranjuju istopolne veze dok je sve raširenija pravna priznatost istopolnih veza u Evropi.

Ključne reči: Pravno regulisana i priznata ravnopravnost, suzbijanje diskriminacije, dvadeset meseci u Evropi, istopolni brakovi, osnovna ljudska prava.

Mršević (2005):
Primena izbornog kvota sistema u Latinskoj Americi, Strani pravni život, vol. 43, 3:191-206.
ISSN 0039 2138
UDK 342. 81(8)


Sličnosti između latinoameričkog regiona i postsocijalističkih evropskih zemalja u tranziciji su mnoge a zajednička su im kulturološki ukorenjene predrasude pema ženama, npr. uverenje u njihovu profesionalnu i političku neadekvatnost usled novodnog nedostatka iskustva, hrabrosti, obrazovanja, obuke i veština da preuzmu političke odgovornosti. Zbog svega toga je posebno interesantno da je Latinska Amerika svetski region gde se cenjeno u globalnim razmerama, najšire primenjuje kvota izborni sistem. Činjenica da su izborne kvote u tom regionu uprkos divergentnim uticajima ipak našle svoj put do najšire praktične primene i političke prihvaćenosti, rezultat je snažnih društvenih i političkih pokreta širom kontinenta za renovacijom demokratije koja se uspostavlja u mnogim zemljama posle huntističkih, autoritarnih i pučističkih režima i koja se osnažuje kroz različite institucionalne mehanizme participativne demokratije. Ideja isključenosti nekih društvenih slojeva iz procesa političkog odlučivanja široko se odbacuje od strane većine stanovnika upravo zbog negativnih iskustava iz neposredne prošlosti. Poređenje Latinske Amerike i tranzicione Evrope daje mogućnost sagledavanja anatomije i fiziologije procesa kojim građani demokratski rekonfigurišu politiku između ostalog i kroz promenjene prakse političkog predstavljanja.

Ključne reči: Kvota izborni sistem, politička participacija žena, participativna demoraktija, rekonfiguracija demokratije, rodna ravnopravnost, Argentina, Bolivija, Meksiko

2004

Mršević Z., (2004):
Parametri rodne analize romske zajednice u periodu tranzicije, Prava čoveka, vol. 3, 3-4:9-23.


Romska zajednica je gubitnik tranzicijskog perioda, jer Romi su izgubili ekonomsku sigurnost, zaštitu od diskriminacije u vremenima porasta dozvoljenog nacionalizma koji ide do otvorenog rasizma, dok su im se stambeni uslovi, zdravstvena zaštita i mogućnosti školovanja drastično pogoršali. Ono što su dobili je politička mobilizacija, tj. samoorganizovanje koje omogućava perspektivnu ravnopravnog političkog predstavništva na mestima političkog odlučivanja.

Ključne reči: Romska zajednica, tranzicija, školovanje, zaposlenost, stambeni uslovi, zdravstvena zaštita, Romkinje, politička mobilizacija

UDK 342-7
ISSN 1451-1525

Mršević Z., (2004):
Parametri socijalne egistencije i funkcionisanja lezbejki - lezbejsko telo u procesima društvene interakcije, Temida, vol. 7, 2:17-29.


Tekst dekonstruiše predrasude da se socijalna egzistencija i funkcionisanje homoseksualaca/lezbejki na prvi pogled bitno razlikuju od heteroseksualih ljudi. Ipak, postoje određene karakteristike, prepoznatljivi momenti, trendovi, zajedničke osobine. Oni su dati kroz analizu lezbejskog tela u procesima društvene interakcije što predstavlja metod analize međusobnih društvenih odnosa lezbejki, kao i njihovih odnosa sa heteroseksualnim svetom, ali i otkrivanje specifičnih lezbejskih praksi, izgleda, navika, ponašanja i opšte subkulture lezbejske egzistencije.

Ključne reči: Društveni položaj marginalnih grupa, lezbejski identitet, telo, društvena egzistencija, nediskriminacija.

UDK 343.98
ISSN 1450-6637

Mršević Z., (2004):
Romkinje između mita i (srbijanske tranzicijske) stvarnosti, Kruh i ruže, Zagreb, vol, 24:12-19.


Među najdiskriminisanijim društvenim kategorijama sigurno se nalaze romske žene. One su izložene dvostrukoj diskriminaciji, kako od strane sopstvene romske zajednice tako i kao marginalizovane žene, neobrazovne, nezaposlene, siromašne, opterećene predrasudama i različitim diskriminatornim osudama. Autorka dekonstruiše mitove o navodnoj «razuzdanoj seksualnosti» romskih žena i stavlja akcenat na tegoban život onih koji nemaju prava da odlučuju ni o samima sebi a kamoli sopstvenim porodicama ili zajednicama.

Ključne reči: Romske žene, mitovi, nedostatak obrazovanja, nezaposlenost, samohranost, patrijarhat romskih zajednica.

ISSN 1332-2745
9 771332 274001

Mršević Z., (2004):
Društveni model tretiranja invaliditeta, Pravni život, vol. 53, 10: 847-866


Autorka daje uporednu analizu tzv. medicinskog modela kome suprostavlja tzv. društveni model tretiranja invlaliditeta, dajući prednost prvom koji je više u skladu sa poštovanjem osnovnih ljudskih prava invalidnih lica.

Ključne reči: društveni model invaliditeta, promene u društvenoj sredini, medicinski model, ljudska prava invalidnih lica.

UDK 34 (497.11) (05)
YU ISSN 0350-0500

Mršević Z., (2004):
Izborne kvote za manje zastupljeni pol u Litvaniji, BiH i Belgiji, Strani pravni život, vol. 44, 3-4 : 65-83


U tekstu se dalje detaljno analiziraju pravne, političke i društvene okolnosti vezane za upotrebu kvota izornog sistema tri evropske zemlje sa različitim statusom kvota izbrnog sistema. Predstavljeni su primeri od neuspešnog usvajanja i potpunog nerazumevanja uloge kvota sistema u Litvaniji, preko usvajanja po intervenciji međunarodne zajednice što je slučaj u Bosni i Hercegovini, do izuzetno uspešne primene kvota sistema u Belgiji.

Ključne reči: kvota izborni sistem, partijske kvote, zakonski predviđene kvote, povećanje broja izabranih žena,

UDK: 342.83 (474.5)(447.15)(493)
ISSN 0039 3138

Mršević Z., (2004):
Švedski model i iskustva u primeni kvota izbornog sistema, Strani pravni život, vol. 44, 3-4 : 179-195


Prodor žena na švedsku političku scenu je fenomen koji traje već više od 30 godina i Švedska je primer postepenog porasta broja žena u političkim reprezentativnim telima, za razliku od britanskog "fast track"-a. Suštinski prodor švedske žene parlamentarke su učinile tokom 1970tih i to pre uvođenja bilo kakvih kvota. To je plod različitih efikasnih strategija koje su tokom vremena usvajale švedske partije sa namerom da povećaju proporciju učešća izabranih žena. Važna okolnost je da je porast broja žena postalo politički profitabilno.

Ključne reči: Institucionalni faktori povećanja broja žena u predstavničkim telima, unutarpartijske kvote, teorija zaraze, teorija difuzije, ciljevi i rezultati, Ženska federacija, Varannan damernas

UDK: 342.8 (485)
ISSN 0039 3138

Mršević Z., (2004):
Izborni kvota sistem kao mehanizam postizanja ravnopravnosti polova u politici, Prava čoveka, 9-10, 35:51, ISSN 1451-1525


Ključne reči: Mere afirmativne akcije, kvota izborni sistem, povećanje broja žena na mestima odlučivanja, feminiziranje političkog prostora.

2003

Mršević Z., (2003):
Standards and Mechanisms for gender equality in democratic countries, Belgrade, Institute for Social Sciences, Pp. 163.


Knjiga sadrži komplet međunarodnih dokumenata koji regulišu materiju mehanizama za rodnu ravnopravnost. Podeljena je na poglavlja koji sadrže izlaganje materije pojedinih mehanizama i njihovog funkcionisanja kao što su npr. zakoni o jednakim mogućnostima, nacionalni planovi akcija, tela i odgovorna lica zadužena za pitanja rodne ravnopravnosti. Oni su već par decenija deo političkih struktura svih nivoa u demokratskim zemljama a odnedavno se uvode i u zemlje tranzicije.

Ključne reči: Mehanizmi za rodnu ravnopravnost, jednake mogućnosti, političko osnaživanje žena, lica zadužena za rodnu ravnopravnost, vladine komisije, parlamentarni odbori.

Recenzija: dr Mirjana Rašević
ISBN 86-7093-101-X
R 12 5

Mršević Z., (2003):
Princip jednakih mogućnosti i zakonska rešenja u nekim evropskim zemljama, Prava čoveka, vol. 2, 1-2:51-68.


Analiziran je princip jednakih mogućnosti pre svega u svetlu ostvarivanja radne, profesionalne ravnopravnosti žena i muškaraca kao i razlike između termina rod i pol. Takođe je data analiza institucionalnih rešenja za ostvarivanje principa jednakih mogućnosti u praksi u zakonima Danske, Nemačke, Engleske i Irske.

Ključne reči: jednake mogućnosti, distinkcija pol/rod, vlada kao model poslodavca.

UDK 342-7
ISSN 1451-1525
R 62 1.5

Mršević Z., (2003):
Standardet dhe mekanismat per arritjen e barazise gjinore ne vendet demokratike, Hyrje, Prishtine, OSCE, pp. 7-11.


Rad sadrži analizu postojećih mehanizama za rodnu ravnopravnost pri vladama i parlamentima kao i zakona o rodnoj ravnopravnosti. Takođe se izlažu načini osnivanja ovih mehanizama u zemljama u kojima oni ne postoje, pri čemu se podvlači međunarodnopravna obaveznost njihovog postojanja i efikasnog funkcionisanja.

Ključne reči: mehanizmi za rodnu pravnopravnost, medjunarodni nstrumenti, obaveznost, vladine komisije, parlamentarni odbori za rodnu ravnopravnost
R 23 1

Mršević Z., (2003):
Yugoslavia - National machinery.
Ed: Gordana Lukač-Koritnik, National machineries, country reports, 141-165.
Zagreb, B.A.B.E.


Rad sadrži analizu situacije sa osnivanjem i funkcionisanje mehanizama za rodnu ravnopravnost od 2000 do 2002 godine u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Identifikovana je Komisija za unapređenje položaja žena na saveznom nivou kao i pokrajinski Sekretarijat sa rad, zapošljavanje i rodnu ravnopravnost u Vojvodini kao i niz projekata koji su u procesu realizacije a koji vode kao formiranju Odbora za rodnu ravnopravnost pri Narodnoj Skupštini Republike Srbije i Međuministarskog Saveta za rodnu ravnopravnost pri Vladi republike Srbije.

Ključne reči: Savet za rodnu ravnopravnost, Odbor za rodnu ravnopravnost, Savezna Komisija za unapređenje položaja žena, Zakon o rodnoj ravnopravnosti.
R 22 2

Mršević Z., (2003):
Evropske političke i pravne promene statusa homoseksualnih osoba.
Ed: N. Djurdjević-Filipović/R.Grubačić, Edukacija ženskih nevladinih organizacija o lezbejskim ljudskim pravima, 167-190. Beograd, Labris.


U radu se analizira niz nedavnih zakonskih i političkih promena u ostvarivanju zakonske ravnopranovsti i punog građanskog statusa lica homoseksualne orijentacije u zemljama Evrope zajednice. Tu se pre svega misli na striktnu zabranu profesionalne diskriminacije na radnim mestima i u edukativnom procesu. Takođe kao važno pitanje se javlja i ozakonjenja partnerskih zajednica istopolnih lica i regulisanje njihovih imovinskih odnosa i poreskih obaveza. Naročito se analizira situacija u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Portugaliji.

Ključne reči: Zabrana diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, bračne zajednice lica istog pola, poreske beneficije za istopolne zajednice, zajednička imovina lica istog pola.

Mršević Z., (2003):
Žene u pravnim profesijama, Genero, vol. 10, 2-3:137-151.


Prezentirani su rezultati istraživanja "Žene u pravnim profesijama"koje razotkrivaju stvarnu situaciju skrivenu iza proklamovane pravne jednakosti. Njima se dokazuje da je ženama pravnicama teže da dođu do profesionalne nominacije i promocije od muškaraca. I dalje kulturna ideologija nastoji na izjednačavanju maskuliniteta sa profesinanim performasom. Obezbediti fer, refleksivan i inkluzivan sastav svih segmenata društva u pravosuđu, za ovu profesiju bi značilo da bi postala reprezentativna za društvo u celini i sama dobila na ugledu i efikasnosti.

Ključne reči: Žene, pravo, profesionalna diskriminacija, rod.

ISSN 1451-2203
R 62 1.5

Mršević Z., (2003):
Princip jednakih mogućnosti i politička prava žena, Prava coveka, vol. 2, 7-8:25-67.


U tekstu se analizira pojam principa jednakih mogućnosti, domen njegove primene u radnim odnosima, obrazovanju i političkom životu, a navode se i argumenti za i protiv njegove primene. Na to se nadovezuju osnovna politička i pravna pitanja položaja žena u društvu a naročita pažnja poklanja se nasilju prema ženama, ženskom zdravlju, obrazovanju žena, položaju žena u ekonomiji i učešće žena u političkim procesima odlučivanja.

Ključne reči: Jednake mogućnosti, žene, politika, obrazovanje, kvota sistem, afirmativna akcija, nasilje prema ženama, žene i obrazovanje.

UDK 342-7
ISSN 1451-1525
R 62 1.5

Mršević Z., (2003):
Dve decenije krivičnopravne regulative homoseksualnih odnosa u Jugoslaviji.
Ed: Ljiljana Živković, …opet bih bila lezbejka, 63-69.
Beograd, Labris.


Opšta karakteristika krivične inkriminacije homoseksualnih odnosa u Jugoslaviji od kraja sedamdesetih godina do danas je postojanje inkriminisanje dobrovoljnih homoseksualnih odnosa između lica muškog pola u najdužem periodu toga vremena (sve do 1994), uz potpuno odsustvo inkriminacije ma kog oblika seksualnih odnosa između lica ženskog pola. 1994 nestala je inkriminacija dobrovoljnih seksualnih odnosa između odraslih muškaraca, čiji relikt postoji i do danas u vidu različitog uzrasta koji se smatra pravno relevantnim za dobrovoljno, nekažnjivo stupanje u hetero, od onoga za stupanje u homoseksualne odnose.

Ključne reči: Inkriminacija dobrovoljnih homoseksualnih odnosa, dekriminalizacija muške homoseksualnosti, različitost uzrasta za stupanje u dobrovoljne seksualne odnose, ženska homoseksualnost.

2002

Mršević Z., (2002):
Standardi i mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti u demokratskim zemljama, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, OSCE. Pp. 226.


Mehanizmi za rodnu ravnopravnost su zakoni o jednakim mogućnostima, nacionalni planovi akcija, tela i odgovorna lica zadužena za pitanja rodne ravnopravnosti. Oni su već par decenija deo političkih struktura svih nivoa u demokratskim zemljama a odnedavno i u zemljama tranzicije. Knjiga sadrži komplet međunarodnih dokumenata koji regulišu materiju.

Ključne reči: Rodna ravnopravnost, mehanizmi za rodnu ravnopravnost, jednake mogućnosti, političko osnaživanje žena, Recenzija: Hannelore Valier

ISBN 86-903283-2-7
R 13 5

(Rus) 3. Mršević Z. (2002):
Romkinje u Srbiji: Antropologija nasilja.
Ed: Elena Gapova, Rodna istorija Istočne Evrope, 210-227.
Minsk, Evropski humanitaran Univerzitet, Centar za studije roda.


Diskriminacija Roma pogađa mnogo teže Romkinje koje trpe sve isto što i muškarci njihovog naroda, siromaštvo, diskriminaciju, rasizam i sl, ali takođe i porodično nasilje. Analiziraju se ekonomske aktivnosti Romkinja i njihov način pređivljavanja teških životnih uslova.

Ključne reči: Romkinje, divlja naselja, domaće nasilje
R 22 2

Mršević Z., (2002):
Institucionalni mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti, Ljudska prava, Biro za zaštitu sloboda i prava čoveka u Beogradu, vol. 1, 1-2:59-83.


Rodna ravnopravnost se postiže planiranim sistematskim aktivnostima tela za rodnu ravnopravnost. Ta tela su locirana pri parlamentima i vladama svih nivoa, od nacionalnog do lokalnog. Bave se pitanjima nasilja prema ženama, ekonomskom i političkom ravnopravnošđu žena.

Ključne reči: Tela za rodnu ravnopravnost, parlamentarni komitet, ministarski savet, politička ravnopravnost

UDK 342-7
ISSN 1451-1525
R 62 1.5

Mršević Z., (2002):
Registered Partnership as a Necessary Civil Option and Part of the Feminist Agenda, Genero- Women's Studies Journal for Feminist Theory, Selected Papers in the Anniversary issue, vol 8, 147-157.


Registrovano partnerstvo je zakonska opcija za lica istog pola homoseksualne orijentacije koji na taj način ozakonjuju svoje zajednice. Institut je sve više prisutan u zemljama Evropske Zajednice i Severnoj Americi.

Ključne reči: Zajednica istopolnih lica, registrovano partnerstvo, pravna regulativa homoseksualnosti

ISSN 1451-2203
R 62 1.5

Mršević Z., (2002):
Žene – politička i rodna manjina, Album, Nansen Dijalog Centar, Sarajevo, vol. 4-5, 14:73-86.


Žene nisu brojčana manjina ali njihova zastupljenost u telima političkog odlučivanja je takva kao da jesu. U svetu se čine veliki napori kao nalaženja rešenja koje bi vodilo ka više ravnopravnosti u toj oblasti. Izlažu se iskustva iz drugih zemalja koja vode kao ekonomskoj i političkoj stabilnosti tih zemalja.

Ključne reči: Žene u politici, kvote, politička ravnopravnost, ekonomski prosperitet, politička stabilnost

ISSN 1512-5009
R 62 1.5

Mršević Z., (2002):
Pravni aspekti strukturalnih uzroka nasilja.
Ed: Slobodanka Kontantinović-Vilić, Pravom protiv nasilja u prodici, 37-55.
Niš, Ženski istraživački centar.


Pravni aspekti regulisanja rodno zasnovanog nasilja izlažu se kroz analizu komparativno pravnih rešenja. Ona se odnose kako na porodično nasilje tako i seksualno nasilje i neke druge vidove nasilja iz privatnog i javnog domena.

Ključne reči: Rodno zasnovano nasilje, žene žrve nasilja, seksualno nasilje, porodično nasilje, nevidljivost nasilja

343.54/.55(082)
R 23 1

Mršević Z., (2002):
Zašto žene i pored svega pripadaju crkvi, ili Reproduktivna prava, pravoslavlje i feminizam, Why Do Women After All Belong To Church, or Reproductive Rights, Ortodoxy and Feminism, pp. 17-22, Subotica, Second European Women's Interfaith Conference-Sarajevo, September 2000.


Pravoslavna crkva ima represivan odnos prema reproduktivnim pravima žena, ne priznajući ih. Takođe, celokupan odnos pravoslavne crkve prema ženama je represivan i opterećen mizoginijom. Uprkos tome, postoji fenomen pripadanja žena ovoj verskoj zajednici.

Ključne reči: Pravoslavna crkva, žene vernice, reproduktivna prava, diskriminacija žena
R 62 1.5

Mršević Z., (2002):
Constitutional Country Reports: Yugoslavia.
Appendix: Why is the use of the term “gender” better that use of the term “sex”?
Ed: Gordana Lukač-Koritnik, Constitutional Country Reports, 144-157; 161-162.
Zagreb, BABE, Women’s Rights Group.


Analiziraju se sve ustavne odredbe koje regulišu ljudska prava kao i one odredbe koje se odnose na žene, kao što su reproduktivna prava, zaštita majki i ženskog zdravlja. Predlažu se nova rešenja s obzirom na nevidljivost tipično ženskog društvenog položaja i raznih oblika diskriminacije žena.

Ključne reči: Građanke, ženska ljudska prava, reproduktivna prava, politička i ekonomska prava

ISBN 953-6967 – 02 – 2
UDK 316.66-055.2 (4-69) (082)
342.7 – 055.2 (4-69) (082)
R 52 2

Mršević Z., (2002):
Ka društvenom modelu invaliditeta kao uslovu za poštovanje ljudskih prava invalidnih lica, Ljudska prava, Beograd, Biro za ljudska prava Savezne Republike Jugoslavije, vol 1, 7-8:27-45.


Suprostavljaju se medicinski i socijalni model tretiranja invaliditeta. Onom drugom se daje prednost jer ne smatra invalide kao objekte medicinskog tretmana već kao subjekte iniciranja i sprovođenja promena društvenog položaja invalida.

Ključne reči: Invalidi, društvene promene, socijalni pristup, pokret za prava invalida

UDK 342-7
ISSN 1451-1525
R 62 1.5

Mršević Z., (2002):
Istraživanja: žene-sudije, Ljudska prava, Beograd, Biro za ljudska prava Savezne Republike Jugoslavije, vol 1, 7-8:91-97.


Iako žene brojčano čine gotovo polovinu sudija i tužioca, one su locirane na najnižim sudskim instancama i to uglavnom u velikim gradovima. Još uvek ima sudova bez i jedne žene sudije a žene predsednici sudova su prava retkost. Diskriminacija žene u pravnim profesijama ispitana je kroz obimne upitnike podeljene sudtkinjama, tužiteljkama, profesorkama prava, advokatkinjama i studentkinjama prava.

Ključne reči: Žene u pravnim profesijama, sutkinje, tužiteljke, advokatkinje, profesorke prava, studentkinje prava

UDK 342-7
ISSN 1451-1525
R 62 1.5

Mršević Z., (2002):
Uloga Međunarodne zajednice kod uvođenja inicijativa za postizanje rodne ravnopravnosti u domaćim uslovima.
Ed: Mira Asović, Ka jednakosti, 207-214.
Nikšić, Liga žena glasača Crne Gore.


Međunarodna zajednica ima uticaja na zemlje u tranziciji prvo putem međunarodnih dokumenata koja obavezuju sve zemlje, članice određenih međunarodnih organizacija. Sledeći tokovi uticaja su putem aktivnosti međunarodnih organizacija kao i međunarodna pomoć donacijama ženskim nevladinim organizacijama i njihovim projektima političkog osnaživanja žena.

Ključne reči: Političko osnaživanje žena, međunarodne organizacije, međunarodni ugovori

342.7-055.2 (497.16) (082)
396 (497.16) (082)
R 22 2

Mršević Z., (2002):
The role of international community in introducing gender equality institutions in domestic situation.
Ed: Mira Asović, Towards Equality, 215-222.
Nikšić, League of women voters of Montenegro.


Na engleskom je izneto da međunarodna zajednica ima uticaja na zemlje u tranziciji prvo putem međunarodnih dokumenata koja obavezuju sve zemlje, članice određenih međunarodnih organizacija. Sledeći tokovi uticaja su putem aktivnosti međunarodnih organizacija kao i međunarodna pomoć donacijama ženskim nevladinim organizacijama i njihovim projektima političkog osnaživanja žena.

Ključne reči: Političko osnaživanje žena, međunarodne organizacije, međunarodni ugovori

342.7-055.2 (497.16) (082)
396 (497.16) (082)
R 22 2

2001

Mršević Z., (2001):
Krivičnopravna zaštita dece od nasilja.
Ed. Jelena Srna, Od grupe do tima, 256-263.
Beograd. Centar za brak i porodicu.


Obrađuju se krivičnopravne odredbe koje predviđaju kažnjivost različitih dela nasilja u slučajevima kada su učinjeni prema deci. Data je kritička analiza pozitivnih propisa sa predlozima za poboljšanje.

Ključne reči: Deca žrtve nasilja, seksualno nasilje, fizičko nasilje, porodično nasilje, krivična odgovornost

Mršević Z., (2001):
Šta znam (ili je možda bolje da ne znam ništa) – ženska jeres ili feminizam, ProFemina, vol.7, 27-28:191-194


Feminizam kao jedan od savremenih pokreta imao je svoje pobornice u mnogo ranijim periodima istorije. Posebno se analizira kontinuitet u razvitku ideje o ženskoj društvenoj, pravnoj, političkoj jednakosti.

Ključne reči: Femiznam, položaj žene u politici, položaj žene u ekonomskom životu, žene propovednice, pravo glasa