odgovornost za rodnu inkluziju, prirodne nepogode, ranjivost žena, odgovornost za smanjenje rizika od katastrofa, nacionalni i lokalni nivo, obavezno uključivanje žena

Rezime. U tekstu se izlaže učešće žena u savremenim oružanim snagama kao globalna pojava sve većih razmera koja sve više menja vojske. Konstatuje se da od kada su žene počele sedamdesetih godina dvadesetog veka da ulaze u vojsku sa punim vojnim, profesionalnim statusom, tako da je istorijski obrazac maskulinog ekskluziviteta oružanih snaga doveden u pitanje. Ovaj proces je po jednim skepticima transformacija čak dublja od uvođenja nuklearnog oružja, a po drugima potencijalno pretećeg karaktera za nacionalnu odbranu. U tekstu se izlaže istorijat žena u vojskama, njihovo učešće u oružanim snagama svetskih ratova dvadsetog veka, kao i pojedinačna iskustva zemalja sa istaknutom proporcijom žena u sastavu svojih oružanih snaga, američko, švedsko i izraelsko iskustvo. Konstatuje se da žene u sastavu savremenih oružanih snaga sveta ne predstavljaju više privremenu promenu. Ma kakav ponegde još uvek bio neravnopravan status vojnikinja, ma kako profesionalno segregirane i kulturološki diskriminisane, žene više nisu zanemarljive u vojnoj organizaciji. Njihove uloge se sve više šire, do ukidanja poslednjih zabrana učešća žena u borbenim dejstvima.

Ključne reči: Žene u vojsci, žene u svetskim ratovima dvadesetog veka, američko, švedsko, izralesko iskustvo, doprinosi povećanom učešću žena u vojnoj profesiji

Predmet rada je analiza globalizacijskih uticaja međunarodnih faktora na uvođenje i funkcionisanje mehanizama/institucija za rodnu ravnopravnost u Srbiji. Nasuprot sporadičnih izolacionističkih tendencija zatvorenosti, poslednjih godina u Srbiji su otvorena vrata globalizacijskin uticajima u pogledu formiranja mehanizama/institucija za rodnu ravnopravnost. Iako bi po svojoj prirodi sistem domaćih institucija mogao biti pre organizovan u skladu sa izolacionističkom matricom, posebno npr. kada je u pitanju sektor bezbednosti, u pogledu rodne ravnopravnosti „meki“ uticaji spoljašnjih faktora su tokom poslednje decenije nesumnjvo prihvaćeni. Mehanizmi/institucije za rodnu ravnopravnost, kao deo globalizacijski trendova, prihvaćeni su i od građana i od strane domaćeg institucionalnog sistema, doprinoseći tako opštem društvenom napretku rodne ravnopravnosti. Rezultat tih globalizacijskih uticaja je osnivanje novih tela, donošenje novih zakonskih propisa kao i menjanje određenih institucionalnih javnih politika i praksi čitavih sektora, kao npr. sektora bezbednosti. Izlaganje obuhvata uticaj OEBSa kao tipičnog predstavnika „mekih“ globalizacijskih uticaja, uvođenje kvota izbornog sistema, osnivanje nacionalnih i lokalnih tela za rodnu ravnopravnost, usvajanje nacionalnih akcionih planova za sprovođenje Rezolucije UN SB 1325, kao i uvođenje rodne ravnopravnosti u sektor bezbednosti.

Ključne reči: Gobalizacijski „meki“ uticaji, kvota izborni sistem, tela za rodnu ravnopravnost, Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije UN SB 1325, OEBS, UN.

Predmet rada je ukazivanje na moguće postojanje sukoba između poštovanja principa lokalnog vlasništva i programa rodne ravnopravnosti međunarodnih aktera u situacijama postkonfliktne izgradnje mira pod kontrolom predstavnika međunarodne zajednice. Lokalne vlasti mogu zaista smatrati da učestvovanje žena u sektoru bezbednosti u njihovoj sredini nije sociokulturalno prihvatljivo. Cilj rada je da se ukaže na prividnost tog sukoba jer se rodnoj ravnopravnosti ne protivi ni stanovništvo, a pogotovo ne žene. Žensko aktivno učestvovanje u izgradnji mira i okončanju nasilja i sukoba od suštinske je važnosti za postizanje mira, opšte bezbednosti i prestanak dalje viktimizacije žena. Podržavanje postojeće strukturalne rodne nejednakosti nastavlja da proizvodi nasilje sprečavajući uspešnost reformi sektora bezbednosti i temeljniju demokratizaciju društva. To ilustruju konkretni primeri viktimizacije žena seksualnim i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja, tokom i posle sukoba. Zaključak je da je proces izgradnje mira destabilizovan lakim izbijanjem oružanih sukoba i održavanjem trajnih žarišta viktimizacije žena i njihove diskriminacije.

Ključne reči: lokalno vlasništvo, rodna ravnopravnost, međunarodni akteri, reforma sektora bezbednosti.

U tekstu se analizira promena rodnog sastava i rodnog profila institucija sektora bezbednosti, a posebno oružanih snaga. Procesi reorganizacije su izloženi otvaranju većeg broja formacijskih uloga za žene i povećanom uvažavanju profesionalnih kapaciteta uniformisanih žena. Očigledno je da unutrašnja rodna transformacija sektora bezbednosti našeg doba, nije samo povećanje broja angažovanih žena u profesionalnom statusu, već se radi i o promenama samog koncepta bezbednosti. U okviru opšteg društvenog ambijenta, prezentuje se stupanje žena u tipično muški profesionalni ambijent. Izlažu se uticaji i drugih društvenih aktera zainteresovanih za rodnu ravnopravnost u sekoru bezbednosti, pre svega feminističkog pokreta u kome se sučeljavaju različita shvatanja posebno u vidu suprotstavljanja antimilitarističkim stavovima za ukidanje ili smanjenje oružanih snaga. Kroz prizmu promena unutrašnjih rodnih odnosa doprinosi se afirmaciji oružanih snaga kao faktora savremenih shvatanja bezbednosti. Tekst identifikuje načine na koji žene u oružanim snagama mogu da doprinesu transformativnim procesima rodne rekonceptualizacije bezbednosti, preispitivanjem rodnih uloga i zahtevom za novim rodnim odnosima unutar oružanih snaga, kroz proces suprotstavljanja tradicionalno postojećim rodnim nejednakostima. U tom smislu se navodi studija slučaja implmentacije rodne ravnopravnosti na primeru Južne Afrike. Žene mogu da koriste svoj glas/uticaj iznutra, doprinoseći rodno egalitarnijoj transformaciji tog sektora. Nakon donošenja Rezolucije SB UN 1325 na globalnom planu, dobijen je podsticaj da se oružane snage i institucije sektora bezbednosti pomeraju ka ljudskoj bezbednosti, što doprinosi reformama oružanih snaga kao rodno egaalitarnije reorganizovanim. Samo će vreme pokazati da li je naglašen „rodni“ pristup bezbednosti bio suviše ambiciozan, jer, kako tvrde „tradicionalisti“, to može da ide na štetu, kako organizacione, tako i operativne efikasnosti vojske.

Ključne reči: rodni odnosi, sektor bezbednosti, oružane snage, antimilitaristička pozicija, Južna Afrika, učestvovanje žena u borbama.

Formiranje institucija/mehanizama za rodnu ravnopravnost u Srbiji, kao konkretizacija NAP-a za primenu Rezolucije 1325 SBUN u prvim decenijama XXI veka, predstavlja primer prihvatanja i transparentnosti menjanja određenih institucionalnih javnih politika i prakse čitavih sektora. Uspostavljanje „osoba od poverenja“ kao korektivnog mehanizma ima preventivnu svrhu i proaktivnu ulogu u suzbijanju diskriminacije. Posebno, jasni delokrug rada ovog vitalnog mehanizma omogućuje dugovečnost uklanjanja barijera na putu ka rodnoj ravnopravnosti, suštinski, a ne deklarativno. Poštovanjem institucionalizacije politike jednakih mogućnosti za žene i muškarce stvara se produktivna i efikasna radna sredina, koja time omogućuje zaposlenima da budu zadovoljniji i samim tim produktivniji, čime takva radna sredina zadobija poverenje šire društvene zajednice. Tako se širenjem aktera suzbijanja diskriminacije stvara i neguje atmosfera nediskriminatornog postupanja, odnosno sankcioniše diskriminatorno ponašanje prema ženama i muškarcima. Praktično „osobe od poverenja” nedvosmisleno imaju stvarni uticaj na operativnu funkcionalnost i adekvatnu „isporuku” bezbednosti i pravde kroz prizmu rodne ravnopravnosti.

Ključne reči: rodna ravnopravnost, Rezolucija 1325 SB UN, institucije/mehanizami za rodnu ravnopravnost, „osobe od poverenja”