medijsko izveštavanje, rodno zasnovano nasilje, femicid, senzacionalizam, tabloidizacija, postistina, fičeri, interpretativni prilozi, informativni tekstovi

Predmet izlaganja je analiza rodno stereotipna medijska produkcija u Srbiji koja kontinuirano konstruiše rodno stereotipan ženski lik i tako standardizuje neadekvatno medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama. Mediji olako koriste i održavaju onu stereotipnu verziju predstave za koju veruju da je publici prihvatljiva, kakvu ona želi da vidi i čuje. Cij izlaganja je ukazivanje da su mediji između ostalog, i snažan faktor socijalizacije, pa i zaštitnici javnih interesa, zbog čega je izveštavanje o nasilju nad ženama oblast koja zahteva povećan stepen društvene odgovornosti.

Ključne reči: Rodno zasnovano nasilje, rodni stereotipi, društveno odgovorno medijsko izveštavanje, hegemnistički maskulinitet, medijska deskripcija, medijska preskripcija

U ovom tekstu autorka prezentira slučajeve nepartnerskog femicida u Srbiji. Iako ne postoji osnova razlikovanja partnerskog od nepartnerskog femicida, višegodišnja praksa izolovanog analiziranja samo ubistava žena od strane njihovih partnera dovela je do prevđanja ubistava starica, devojčica, majki i drugih kategorija žena koje su ubili muškarci. Autorka navodi preko trideset takvih primera brutalnih femicida u nameri da skrene pažnju na njihovo postojanje i neopravdanost njihovog zanemarivanja. Analiza ovih ubistava jasno ukazuje da njihove ubice pripadaju tipu hegemonističkog maskuliniteta kao i ubice partnerskih femicida. Žrtve nepartnerskih femicida karakterišu se dodatnim stepenom bespomoćnosti, fizičke i društvene nemoći da se odbrane od ubistva. Svi navedeni slučajevi ukazuju na neophodnost poštovanja principa dužne pažnje od strane institucija, u skladu sa Istanbulskom konvencijom.

Ključne reči: Istanbulska konvencija, princip dužne pažnje, nepartnerski femicid, ubijene starice, devojčice, majke, hegemonistički maskulinitet

Situacije sportskog nasilja se dešavaju u sistemu ritualizovnih oblika odnosa i ponašanja vezanog za sport i organizovane navijačke grupe. Postojanje ritualnog karaktera tih situacija u kojima tipično dolazi do viktimiziranja, doprinose formiranju stava da je odgovornih mnogo više od samih nasilnika, kao „neposrednih izvršioca“. Naime, rituali su vid društveno prihvaćenog oblika ponašanja, koji zadovoljavaju interese mnogih vidljivih i nevidljivih aktera, pa su kao poželjni i korisni, ne samo tolerisani, već kao takvi i podržani.

Ključne reči: Huligansko nasilje, fudbalski navijači, klubovi, sprega sila politike i „kontroverznog“ biznisa, ekstremni desničari, novinski lobiji, homofobija,, nacionalističke strasti

Rad sadrži analizu pojave nepartnerskih femicida kroz slučajeve u Srbiji u trogodišnjem periodu, 2014, 2015 i 2016. Žrtve nepartnerskog femicida su ubijene žene iz više kategorija za koje se konstatuje da su u povišenom riziku od rodno zasnovanog nasilja i ubistva, kao što su žene starije životne dobi koje žive same, devojčice, konobarice, novinarke, kafanske pevačice, seksualne radnice, učenice, medicinske sestre. Većina njih ili nije imala nikakav prethodni odnos sa ubicama, ili je njih manji broj bile i pre ubistva izložene maltretiranju sa ubičine strane. Cilj rada je ukazivanje na postojanje nepartnerskog femicida u situaciji kada je u javnom diskursu Srbije prisutan gotovo isklučivo partnerski femicid. Analizom nepartnerskog femicida ukazuje se da nije etički, ni profesionalno praviti razliku između žrtava femicida poklanjanjem pažnje samo partnerskom femicidu, čime se zanemaruje jedna trećine femicida čije žrtve nisu bile partnerke ubicama.

Ključne reči: femicid starica, femicid devojčica, femicid majki, žene u riziku, izražena brutalnost, nemoć žrtava, hegemonistički maskulinitet

Slučajevi nasilja navijača pogrešno je nazivati „incidentima“ jer nisu sporadičnog karaktera, već se radi o redovno ponovljenim događajima, tipizirano profilisanih aktera i scenarija, prihvaćenih i podržanih od strane mnogih društveno uticajnih subjekata. Autorka je imajući u vidu sve okolnosti nasilja navijača, te slučajeve okarakterisala kao rituale s obzirom da se dešavaju u sistemu društveno prihvaćenih, štaviše, podržanih, ritualizovnih oblika odnosa i ponašanja vezanog za sport i ulogu organizovanih navijačkih grupe.

Ključne reči: navijačko nasilje, incidenti, rituali, društveno podržani odnosi, vandalizovane komunalne i privatne imovine, huliganizam

U tekstu se analizaju uzroci i mehanizmi viktimizacije sportskim nasiljem, kao i tipologija žrtava i odgovornih aktera sportskog nasilja. Cilj rada je da se, kroz analizu pojedinih situacija ritualizovanog sportskog nasilja, ukaže na činjenicu da do stradanja žrtava sportskog nasilja dolazi u sistemu ritualizovnih oblika odnosa i ponašanja vezanih za sport i organizovane navijačke grupe, kao i da su žrtve najbrojnije među samim navijačima i publikom. Tekst sadrži pregled različitih vrsta rituala sportskog nasilja koji rezultiraju viktimiziranjem pojedinaca ili grupa.

Ključne reči: žrtve, sportsko nasilje, nasilje gomile, rituali, društvo integriteta sa mehanizmima prevencije nasilja

Tekst sadrži analizu mehanizama nastanka, uzroka i društvenog konteksta fudbalskog nasilja, kao i identifikovanje odgovornih aktera. Izlaganje sadrži teme različitih vrsta rituala koji se mogu podeliti u tri grupe: 1) ritualno nasilje u vezi fudbalskih utakmica, 2) rituali nasilja unutar grupe fudbalskih navijača i 3) rituali spoljašnjeg omogućavanja nasilja fudbalskim navijačkim grupama. Imajući u vidu da su rituali poželjni i korisni vid kao društveno prihvaćenog oblika ponašanja, koji zadovoljavaju interese mnogih vidljivih i nevidljivih aktera, cilj ovog rada je da se kroz analizu ritualnog karaktera situacija fudbalskog nasilja, ukaže da je ono deo šire društveno tolerisanog, prihvatljivog ponašanja. Shodno tome i društvena reakcija protiv fudbalskog nasilja mora da počne deritualizacijom i da bude mnogo opsežnija od sankcionisanja „neposrednih izvršilaca“.

Ključne reči: fudbalsko nasilje, nasilje na fudbalskim mečevima, rituali unu- tar grupa navijača, rituali spoljašnje podrške, deritualizacija, temeljna društve- na reakcija.

U ovom tekstu se kroz analizu pojedinih situacija ritualizovanog sportskog nasilja ukazuje na činjenicu da do nasilja u vezi sa sportom dolazi, ne slučajno i ne usled individualnih akata nepredvidljivog izbijanja agresivnosti, i sigurno ne iz prenaglašene ljubavi prema sportu i klubu za koji se navija. Sportsko nasilje se dešava u sistemu ritualizovnih oblika odnosa i ponašanja vezanog za sport i organizovane navijačke grupe. Cilj rada je da se kroz analizu ritualnog karaktera tih situacija nasilja, a imajući u vidu da su rituali poželjni i korisni vid kao društveno prihvaćenog oblika ponašanja, koji zadovoljavaju interese mnogih vidljivih i nevidljivih aktera, ukaže da i to nasilje postaje deo društveno tolerisanog ponašanja. Saznavanje suštine funkcinisanja rituala sportskog nasilja pomaže otkrivanju njegovih uzroka, i posledično tome, i mogućih strategija suzbijanja.

Ključne reči: masovne tuče policije i navijača na tribinama, ritualno sučeljavanje rivaliziranih navijačkih grupa u i izvan stadiona, dogovorene masovne tuče,,organizovanje “vrućeg gostoprimstva” gostujućim navijačima, ritualno “dokazivanje” na protivničkoj teritoriji izazivanjem incidenata

Surove imovinske nejednakosti su najveći izazov za današnji svet koje mogu dovesti do ozbiljnih poremećaja u odnosima kako među državama, tako i unutar njih, uz mogući porast nasilja i nepredvidivih scenarija. Globalizam je iznuren, a Evropa je dostigla kritičnu tačku razvoja. Pred Evropom je ili moguća dezintegracija ili prilika da ostvari mnogo dublju unutrašnju integraciju. Kao i uvek kada je bila u recesiji ili krizi, tako i sada, Evropa mora da se okrene razvoju, mora da podstiče one sektore koji su zalog za sigurnu budućnost, obrazovanje, nauku, socijalno odgovorne države. Ona ne sme isključivo da se usmeri na sasecanje deficita i na mere štednje i mora da ulaže u inovacije u infrastrukturu, u rast i razvoj. Istovremeno mora da održi i razvija evropski ekonomski i socijalni model kome teže milioni ljudi u svetu. Treba da povede više računa o svojim troškovima, da se prilagodi vremenu, ali nikako ne sme da izgubi ono što je njena suština, ravnopravnost, pravda, socijalnu sigurnost, solidarnost. U radu se upozorava na strukturalnu postojanost nasilja, kristaliziranog u ekonomskim i političkim odnosima, manifestovanog u pojavnim oblicima pretećeg nasilje neoliberalizma. Kao vizija Evrope evropskih građana u radu se predstavljaju dve suprotstavljene opcije i zaključuje se argumentima u prilog neophodnosti solidarnosti.

Ključne reči: Strukturalno nasilje, nezaposlenost, korupcija, dužička kriza, Sjedinjene države Evrope, antievropsko raspoloženje, relativna konačnost evropskog projekta, regionalni separatizmi

U ovom tekstu analizirani su pojedini oblici nasilja nad ženama u islamskoj kulturi koji se smatraju vrstom „zaslužene“ kazne za „dela“ koja se inače u savremeno doba nigde drugde ne smatraju čak ni moralnim prestupom a kamoli krivičnim delom. Ukazalo se na legalnost kažnjava od strane porodice ili državnih institucija kaznama koje idu od ograničavanja slobode kretanja, preko telesnog kažnjavanja, sve do oduzimanja života. Cilj ovog rada je ukazivanje da kulturne i religozne razlike ne mogu da budu opravdanje za oštru diskriminaciju i otvoreno nasilje prema ženama, da kritika koja dolazi iz drugih kultura nije „kulturni imperijalizam“ i nametanje svima zapadnjačkih vrednosti, već opravdano zalaganje da elementarna ljudska prava priznata svim ljudima, budu priznata i ženama u islamskoj kulturi. Navode se slučajevi kažnjavanja žrtava silovanja bičevanjem zbog „vanbračnih seksualnih odnosa“, fizičkom silom prekidanje i onemogućavanje školovanje devojaka, zabrana ženama da voze automobil, obaveza nošenja pokrivajuće odeće u javnosti, legalna dozvoljenost ubistva zbog „zaštite“ porodične časti devojaka koje ne žele da prihvate ugovoreni brak, smrtna kazna kamenovanjem zbog otvaranja profila na Fejbuku, i sl.

Ključne reči: kažnjavanje žena žrtava nasilja, hidžab propisi, uskraćivanje slobode kretanja, ljudska prava, kulturni imperijalizam

Prezentirana je analiza sedam tematskih celina: strukturalno/kulturalno nasilje, „dozvoljenost“ mržnje, Lucifer sindrom, štokholmski sindrom, sindrom naučene bespomoćnosti, Đenoveze sindrom i zataškavanje pojava nasilja sa pozicija moći. Tim analizama se omogućuje bolje razumevanje funkcionisanja opštih mehanizama nasilja Srbiji i njegove ugradnje u društvene tokove. Cilj ovog rada je da doprinse boljem razumevanja uzrokovanja i funkcionisanja nasilja u našem društvu jer sa tim razumevanjem, raste mogućnost kreiranja adekvatne pravne i društvene reakcije na nasilje, institucionalnog i individualnog suprotstavljanja nasilju, porasta društvene i individualne otpornosti na nasilje, doprinosi se boljem medijskom izvešavanju o slučajevima nasilja i uviđa se da nasilje ugrađeno u društvene strukture direktno uzrokuje i individualno počinjeno nasilje.

Ključne reči: razumevanje nasilja, strukturalno/kulturalno nasilje, „dozvoljenost“ mržnje, Lucifer sindrom, štokholmski sindrom, sindrom naučene bespomoćnosti, Đenoveze sindrom, moć negiranja.

Mediji u Srbiji femicid objašnjavaju obično siromaštvom i alkoholizmom. To su rodno slepa i društveno stereotipna objašnjenja zato što zanemariju postojanje rodnog aspekta muškog nasilja nad ženama i ne problematizuju njegovu društvenu „dozvoljenosti“. Femicid se tako predstavlja kao nepredvidljivi incident a ne kao predvidljiv nastavak i tragično finale dugotrajnog muškog nasilja nad ženama koje kao takvo postoji kao deo tradicionalnih rodnih uloga i odnosa. Mediji previđaju da alkohol i siromaštvo mogu samo da intenziviraju postojeće, široko prihvaćene odnose dominacije muškaraca i podređenosti žena. Medijski izveštaji po pravilu nisu zašli dublje u problematiku društvenog i institucionalnog konteksta u kome se dešava dugotrajno nasilje koje prethodi femicidu. U medijima se takođe nikada ne kritkuje ni ono poznato „nemešanje u privatne stvari“ od strane bliskih srodnika, okoline, preko suseda i ostalih lica upoznatih sa nasiljem u konkretnoj porodici koje je, eskalirajući neometano ni od koga, dovelo do femicida, odnosno ubistva žene, žrtve višegodišnjeg nasilja.

Ključne reči: Femicid, mediji, porodično nasilje, rodne uloge, neadekvatno i neblagovremeno reagovanje institucija, nemešanje okoline

U ovom tekstu autorka polazi od shvatanja da su se određena ponašanja koja sva spadaju pod zajednički naziv sportsko nasilje, tokom procesa dugog više decenija, ritualizovala, odnosno formirala od sporadičnih, spontanih pojava, u dobro organizovane društvene rituale. Originalan pristup sportskom nasilju kao jednom od vidova rituala današnjice, omogućava pre svega uvid u postojanje društvenh interesa koji ih, sa stanovišta društvene prihvaćenosti i funkcionalnosti, čine opravdanim i prihvatljivim za mnoge, kako one vidljive, tako i one manje vidljive ili nevidljive aktere koji deluju iz senke. Izlaganje o ritualima sportskog nasilja autorka je podelila u tri grupe: 1) ritualno nasilje u vezi sportskih takmičenja: Rituali nasilničkog navijanja, Ritualno podržavanje nasilničkog ponašanja sopstvenog tima, Ritualno vređanje i provociranje protivnika, Ritualne masovne tuče policije i navijača na tribinama, Ritualno sučeljavanje rivaliziranih navijačkih grupa, dogovorene masovne tuče, organizovanje “vrućeg gostoprimstva”, Ritualno “dokazivanje” na protivničkoj teritoriji izazivanjem incidenata, Ritualno samoeksponiranje, egzibicionizam; 2) rituali nasilja unutar navijačke grupe: Ritualno funkcionisanje navijačke grupe, Ritualno funkcionisanje vođe navijačke grupe, Ritual inicijacije novih članova navijačke grupe, Ritualna teritorijalnost navijačke grupe; i 3) rituali spoljašnjeg omogućavanja nasilja navijačkim grupama: Ritualna podrška klubova navijačkim grupama, Ritualna podrška medija „svojima“, Ritualno političko instrumentalizovanje navijačkih grupa, Ritualno ujedinjavanje rivalskih navijačkih grupa.Autorka zaključuje na kraju da pošto su svi aspekti sportskog nasilja zapravo rituali, i kao takvi neraskidivi deo društva, da su potrebne adekvatnije društvene politike od trenutno postojećih.

Ključne reči: sportsko nasilje, rituali, navijačke grupe, funkcionalnost rituala, ritualiziranje kao privilegovanje, spoljni akteri podrške

U tekstu se suočavaju šest mitova (zabluda, netačnih tvrdnji) o sportskom nasilju sa činjenicama koje ih negiraju. Radi se o mitovima: nasilje i sport „normalno“ idu zajedno; sportsko nasilje se sprečava savremeno konstruisanim stadionima; da bi se suzbilo navijačko nasilje, treba i kod nas primenti engleske metode represije protiv njih; tipičan navijač huligan je mladi muškarac koji se teško uklapa u društvo; u klubovima su koreni navijačkog huliganizma; potrebna je detaljnija zakonska regulativa nasilja u sportu i strože sankcionisanje navijača. Autorka kao ilustraciju navodi osim teoretskih radova i obiman medijski materijal. Posebna pažnja je poklonjena TV serijalu Insajder koji je javnim iznošenjem činjenica, ukazao na prave korene i uzroke sportskog nasilja. Takođe se kao relevantni izvori navode iskustva bivših fudbalera, sociologa sporta, kriminologa i drugih stručnjaka.

Ključne reči: mitovi o sportskom nasilju, fudbal, organizovani navijači, huligani, kriminalci, uticaj politike, kontroverzni biznismeni, nekažnjivost navijača, fudbalski klubovi.

U 2013. mediji su prezentirali slučajeve nasilja nad ženama čiji su akteri bile ličnosti sa estrade, folk pevačica Maja Marijana koju je pretukao nevenčani suprug, otmica manekenkae Mine Milenković, pevačica Severin Vučković, pop pevačica Goce Tržan sa optužbama za porodično nasilje bivšeg supruga, glumica Tijana Macura povodom porodičnog nasilja, pevač Adil za koga se navodi da je pretukao svoju nevenčanu suprugu Anu Ramadanovski. Od slučajeva čiji su akteri “obični” ljudi, u aprilu najviše tekstova bilo je posvećeno masakru u Velikoj Ivanči, u oktobru slučaju devojčice Ree Matijević čija je majka trpela porodično nasilje. Karakteristično za medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama u 2013. je neprepoznavanje hegemonističkog maskuliniteta kao glavnog uzroka rodno zasnovanog nasilja, pa autorka akcenat stavlja upravo na denunciranje uobičajenog medijskog stereotipnog tumačenja uzroka nasilja. Posebna pažnja poklonjena je femicidu kao najtežim delima nasilja nad ženama koje dolazi najavljivano pretnjama, kao očekivano finale višedecenijskog nesmetanog nasilništva ubice.

Ključne reči: femicid, hegemonistički maskulinitet, medijski stereotipi

nasilje nad ženama, mediji, stereotipi, previđanje uzroka nasilja, femicid, sporost institucija, neadekvatna zaštita žrtava

femicid, samoubistvo ubice, domaće nasilje, motivi samoubistva ženoubice, prevencija domaćeg nasilja kao prevencija femicida

femicid, rodno zasnovano nasilje, ubistva žena u porodično partnerskom kontekstu, hegemonistička muškost, femicid praćen samoubistvom ubice